KO PLAĆA CENU KADA ZGRADA IZGORI? Profesionalni upravnik i stručnjak za osiguranje otkrili šta stanari moraju da imaju, a može da vam SPASI ŽIVOT
Kada se vatrena stihija pojavi u stambenoj zgradi, nekoliko minuta može biti presudno za živote stanara, ali i za obim materijalne štete. Ipak, postavlja se pitanje koliko građani zaista znaju kako da reaguju, šta njihova zgrada mora da ima od protivpožarne opreme i ko je odgovoran ukoliko ona nije ispravna ili je uopšte nema.
Dodatni problem nastaje kada požar napravi veliku štetu. Tada se otvara pitanje osiguranja - šta polisa pokriva, koliko se isplaćuje i da li građani uopšte imaju adekvatno osiguranje.
O ovim temama govorili su gosti emisije "Redakcija" kod voditeljke Snežane Petrović, Nenad Radić profesionalni upravnik i Dajana Petić Šobot stručnjak za osiguranje.
Protivpožarna zaštita mora da postoji
Nenad Radić objašnjava da svaka stambena zgrada mora da ima odgovarajuću protivpožarnu zaštitu, dok konkretna oprema zavisi od karakteristika objekta.
- Svaka zgrada mora da ima protivpožarnu zaštitu. Zavisno od visine zgrade je pitanje da li je potrebno da ima hidrantsku mrežu ili ne, ali protivpožarne aparate svakako je potrebno da ima. Ne samo da ne bi dobila kaznu, o čemu svi pričamo, o nekim kaznama. Ja ipak pričam o bezbednosti, pričam o tome da sačuvamo živote i da smanjimo štetu - rekao je Radić.
Kako navodi, problem nije samo u tome da oprema postoji, već i u tome da stanari znaju kako da reaguju kada dođe do požara.
- Stanari nisu toliko edukovani kako se to koristi. Korišćenje protivpožarnih aparata je jako prosto, nije komplikovano, imaju uputstva na njima, ali ono što mi apelujemo uvek stanarima jeste da odmah pozovu vatrogasne ekipe, da pozovu upravnika ako je potrebno, da se dođe u tom trenutku. Zato i postoje 24-časovna dežurstva, kada upravnici inače i odreaguju za takve hitne stvari - objasnio je profesionalni upravnik.
Radić posebno upozorava na problem visokospratnica, gde pristup vatrogasnim ekipama može biti otežan zbog nepropisno parkiranih vozila.
- Pored nekih stvarnih, pravih i velikih požara koji su se dešavali u zgradama do sada, najveći problem imamo na visokospratnicama, a to je prilaz tim zgradama. Oko tih zgrada se parkiraju vozila na prilaznim putevima i na taj način ne možemo nekad u nekom trenutku da priđemo kada do toga dođe - istakao je on.
Prema njegovim rečima, protivpožarna zaštita je jedna od prvih stvari koje se proveravaju kada njegova firma preuzme upravljanje zgradom.
- Kako zgrade preuzimamo i kako dolaze u našu firmu, prvo što nam je najbitnije jeste protivpožarna zaštita, panik lampe u slučaju nestanka električne energije i tako dalje. A onda, naravno, krećemo i sa određenim radovima koji su potrebni, od tekućih do investicionih, preko programa održavanja zgrade - rekao je Radić.
Na pitanje ko snosi odgovornost ako zgrada nema neophodnu opremu, Radić navodi da je odgovorna stambena zajednica, odnosno upravnik stambene zajednice.
Šta zapravo pokriva osiguranje?
Kada do požara ipak dođe, građani se često suočavaju sa pitanjem šta mogu da očekuju od osiguranja. Dajana Petić Šobot objašnjava da je požar osnovni rizik kod osiguranja imovine, ali da postoje važne razlike u tome šta konkretna polisa pokriva.
- Rizik požara je osnovni rizik i uvek su štete plaćene po osnovnom riziku i ne dovodi se u pitanje kada je požar da li osiguranje plaća. Mi imamo porast prodaje osiguranja od 2020. do 2025. godine. Gledala sam na sajtu Narodne banke, od 1.200.000 do 1.500.000 polisa. Šta to znači? Znači da ljudi počinju da veruju osiguranju, a kada je u pitanju rizik od požara, tu je totalna šteta - rekla je Petić Šobot.
Ona posebno upozorava da građani moraju da obrate pažnju na troškove koji nastaju nakon samog požara.
- Mi tu imamo troškove sakupljanja i sanacije posle požara. Neko osiguranje će platiti kolika je šteta, gledano sa materijalne strane, imovina, domaćinstvo i ostalo, a neka osiguravajuća kuća u svom paketu ima taj rizik i trošak rasklanjanja i čišćenja, jer je to jako skupo. Sanacija posle požara je jako visok trošak koji ljudi imaju - objasnila je stručnjak za osiguranje.
Prema njenim rečima, među polisama koje građani ugovaraju značajan broj odnosi se i na stambene zajednice.
- Od 1.200.000 do 1.500.000 polisa, 350.000 su stambene zajednice. Znači, požarni rizik imovine, ali 350.000 je u stambenim zajednicama. Jako je bitno da vidimo da tih 27.500.000 evra nije osiguranje platilo, taj rizik bi nosili naši građani, naša privreda. Što znači da je dobro da požarni rizik, da li stambene zajednice, da li privrede, prenese osiguravajućem društvu - navela je Petić Šobot.
Ona je objasnila i razliku između osiguranja stambene zajednice i osiguranja odgovornosti profesionalnog upravnika.
- Ovde imamo dve specifične vrste osiguranja. To je osiguranje odgovornosti upravnika zgrade, to je jedna vrsta osiguranja, i odgovornost stambene zajednice. Znači, mi imamo saksiju. Saksija, ako je okrenuta ka nama, osiguranje će da plati, jer je to u vlasništvu stana. Ako je saksija s druge strane okrenuta, osiguranje to ne plaća. To mora da plati stambena zajednica, po polisi stambene zajednice - rekla je ona.
Petić Šobot navodi da profesionalni upravnik takođe može biti odgovoran za štetu nastalu u okviru njegovog poslovanja.
- Odgovornost iz delatnosti, to je profesionalna delatnost. Oni mogu da pogreše, mogu da urade pribavu nekih materijala, da uvedu nekog ko nije vešt ili nije uredno došao na posao i odradio svoje. To je odgovornost upravnika zgrade. Na sudu, upravnik zgrade plaća štetu koja je pričinjena, jer je on osigurao opremu ili nekog ko deluje na zgradu. I tu treba osiguranje odgovornosti iz profesionalne odgovornosti upravnika - objasnila je.
Loše održavanje povećava rizik
Jedna od ključnih poruka sagovornika jeste da održavanje zgrade nije trošak koji treba odlagati, već ulaganje u bezbednost i vrednost nekretnine. Radić navodi da se planovi održavanja zgrada prave unapred, a ne tek kada se pojavi problem.
- Kada pravimo planove za stambene zgrade, nikad ih ne pravimo sad u septembru. Mi smo ih pravili ili pred kraj godine za sledeću godinu ili početkom godine, tako da se samo nastavlja ono što je već isplanirano oko skupljanja novca i ostalih stvari i radova koji su planirani kroz program održavanja stambene zajednice - rekao je on.
Kako ističe, stanari često zaboravljaju da novac koji se ulaže u zgradu zapravo ostaje njima.
- Svi smo išli na godišnje odmore, mnogi su trošili veliki novac za tih desetak dana. Kada se vrate, sve će im biti skupo. Naravno da svi treba da se odmorimo i svi treba da radimo, ali ipak treba da napravimo neku reviziju tog budžeta. Ono što uložimo u stambenu zgradu, to ostaje nama. Znači, nismo bacili novac, jer na taj način povećavamo i cenu nekretnine, održavamo našu nekretninu i uvek imamo neku vrednost. Sve treba lepo izbalansirati i naravno treba učestvovati u fondovima stambene zajednice, jer bez tog fonda upravnik stambene zgrade ne može da uradi ništa. I onda kažu: "Upravnik nije uradio ništa", "Upravnik ne radi ništa".Upravnik radi, ali bez novca mi ne možemo to da uradimo - istakao je Radić.
Problem predstavlja i činjenica da se cene radova menjaju, pa novac koji je ranije prikupljen često više nije dovoljan za prvobitno planiranu intervenciju.
- Dajem vam primer za sanaciju lifta. Vi skupljate određeni novac, jer kada ste dobili ponudu u tom trenutku, prethodne godine, bila je ta cena. Ove godine više nije ta cena, a mi skupljamo cenu koju smo dogovorili. Onda moramo ponovo da doplaćujemo da bi to uradili i onda bude: "Jao, evo mi opet ništa nismo uradili, a moramo još da plaćamo". To je problem - objasnio je Radić.
Kao jednu od mogućnosti naveo je i kreditiranje radova.
- Kada banka da kredit, ima neku kamatu, vi uradite odmah po toj ceni i onda plaćate. Samo je bitno da bude fiksna, da bi rata bila ista i na taj način to je jedna od najboljih i najbržih stvari - rekao je on.
Petić Šobot upozorila je da osiguranje neće prihvatiti svaki rizik, posebno kada utvrdi da objekat nema osnovne mere zaštite.
- Kad sam bila u jednoj firmi, PVC stolarija, ozbiljan novac, ozbiljna suma, nemaju PP zaštitu. Vas osiguranje neće osigurati. Izađemo na teren, uđemo u zgradu, otvorimo hidrantsku mrežu, nema creva. Osiguranje odbija da osigura visokorizične i neodgovorne ljude u svakom smislu, i njihove delatnosti - rekla je ona.
Dodala je da se procena rizika radi uz pomoć stručnjaka iz različitih oblasti.
- Mi iz osiguranja ne moramo sve da znamo, ali znamo ko je sudski veštak iz te oblasti. On kad nam sastavi svoju službenu belešku uz moju reviziju koja ponuda je za vas najbolja sa tržišta i koja najviše tih rizika može da pokrije, za koju cenu, onda je to dobro osigurano - objasnila je Petić Šobot.
Posebno je upozorila na problem podosiguranja, odnosno situaciju kada je imovina osigurana na manju vrednost od njene stvarne vrednosti.
- Može da bude osigurana suma praktično vrednost našeg stana, odnosno kuće, i to je dobro, to je jedino ispravno. Imala sam slučaj - osigurana suma je milion evra, a ona nam prikazuje da je 600.000 evra da bi prošla jeftinije sa osiguranjem. Međutim, kada se desi šteta, ovo je jako bitno da znamo - to je podosigurano. Ako se desi šteta od milion evra, iako si osiguran na milion evra, kada građevinska struka utvrdi koliko to košta, šteta će biti plaćena 600.000 evra. Zašto? Zato što je to podosigurano. Ako ste prikazali 50 odsto manju vrednost imovine koju osiguravamo, kada nastane šteta, tačno toliko u procentu se isplati šteta po tom riziku - objasnila je Petić Šobot.
Kao primer koliko osiguranje može biti važno, Nenad Radić naveo je slučaj zgrade na Altini kojoj je tokom nevremena stradao krov.
- To je novija zgrada i dalje ne znamo koji je razlog u tom trenutku bio, ali zaista je brzo rešeno. U roku od tri dana stavljen je novi krov i sve je završeno.I ta stambena zajednica se opredelila da trenutno skupljamo ponude za izbor osiguravajuće kuće, da se osigura i da jednostavno, ako ne daj Bože dođe do toga, možemo da se osiguramo u slučaju da ne možemo da rešimo taj problem - rekao je Radić.
Na kraju, Petić Šobot ukazala je i na to da građani ne bi trebalo da računaju isključivo na pomoć države kada dođe do velikih prirodnih nepogoda.
- Kako je država krenula da se razvija i da nadoknađuje štetu kod određenih velikih katastrofa, tako smo se i mi negde malo opustili i očekujemo da se takav trend nastavi - navela je Petić Šobot.
Prema njenim rečima, osiguranje poljoprivrednicima omogućava da deo rizika prebace na osiguravajuće društvo, uz državnu refundaciju premije.
- Ako neko hoće da kupi mir i da kupi slobodu i da je nezavisan, odvoji tri odsto od godišnjeg prinosa, plati svoju polisu, premiju koju plati osiguranju - 70 odsto od toga refundira država. To znači da je prava cena osiguranja za poljoprivrednika samo 30 odsto od zvanične na polisi, jer 70 odsto refundira država. A ovamo je kupio mir, on će svoju štetu da nadoknadi od osiguranja. Ako smo dugo u osiguranju, osiguranje posebno tretira svoje verne osiguranike i tu ide brza, laka i mirnim putem isplativa šteta - zaključila je stručnjak za osiguranje.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
