SVE VIŠE SRBA RAZMIŠLJA O POVRATKU U SRBIJU! Stojanović otišao u Norvešku, a onda se vratio: "Država nam je pomogla da nastavimo karijeru"

Da li je sunce tuđeg neba i dalje dovoljno jako da zadrži naše ljude u inostranstvu? Podaci pokazuju da se u Srbiju vraća sve više stručnjaka, a među njima su i lekari koji su godinama radili u razvijenim evropskim zemljama.

Dalibor Stojanović je zajedno sa sestrom Danijelom, takođe lekarkom, godinama pripremao odlazak u Norvešku. Kako kaže, učili su jezik, pripremali dokumentaciju i verovali da ih u jednoj od najrazvijenijih zemalja sveta čeka značajno bolji život.

- Ja sam otišao zajedno sa svojom sestrom Danijelom, koja je isto lekar, i taj put naš je počeo još 2019. godine, kada smo krenuli najpre sa učenjem norveškog jezika. I mogu da kažem da je jako dugo trajao. Mi smo se poprilično dugo pripremali, skoro nekih pet godina učili norveški jezik u kontinuitetu i nekako se pripremali za taj život i rad u inostranstvu, pa onda i sva ta priprema oko dobijanja norveške autorizacije, kako bismo zapravo mogli tamo i da radimo kao lekari. Pa odlazak, viza i sve to. Mogu slobodno da kažem da smo mi tada, u tom nekom momentu živeli neki san, da smo možda čak i previše idealizovali Norvešku. Mislili smo da će taj neki život i rad u tako jednoj razvijenoj i uređenoj državi, značajno da nam promeni kvalitet života - rekao je Stojanović.

Kako je objasnio, odluka da ne odu u Nemačku, već u Norvešku, doneta je i na osnovu iskustava drugih ljudi.

- Iskreno mogu da kažem da nas je nekako zahvatio taj talas od pre nekih 15 godina, odlaska naših lekara i zdravstvenih radnika, još te neke 2010. u Nemačku. Pa smo mi opet imali ta neka iskustva od strane naših kolega, prijatelja koji tamo rade. Nešto nam se Nemačka i njihov sistem nije baš dopao i zato smo se odlučili da pokušamo da odemo u Norvešku, jer su uglavnom iskustva naših ljudi koji su bili tamo bila jako pozitivna. I u tome smo uspeli. Otišli smo, ja sam prvi otišao, maja 2021. godine, i neka naša strategija je bila da prvo ja odem, da izvidim situaciju, a da onda nakon toga dođe moja sestra. I to je tako i bilo. Posle izvesnog perioda je došla i ona - rekao je on.

Jezik i novi sistem

Iako se godinama pripremao za život u Norveškoj, Stojanović kaže da ga je tek odlazak suočio sa pravom jezičkom barijerom.

- Nas zaista nisu ubili u pojam što se tiče jezika tamo kad smo otišli. Ne zato što smo znali jezik na nekom zavidnom nivou, već čista suprotnost. Tek tamo, kad sam otišao, shvatio sam koliko je jezička barijera meni bila ogroman problem. Jer koliko god da sam učio norveški jezik u Srbiji, a učio sam jako dugo i u kontinuitetu, čak do tog nekog nivoa C1, ja sam tamo, kad sam otišao, doživeo šok. Kada oni krenu da pričaju,  u početku apsolutno ništa nisam razumeo. Oni mene jesu, i meni je bilo lako da razumem ono što je napisano, ali kada oni krenu da pričaju, ja u početku apsolutno ništa - rekao je Stojanović.

Ipak, kaže da su kolege prema njemu bile veoma korektne i da nije imao problema sa prihvatanjem na poslu.

- Oni su primetili taj problem kod mene, ali me nikad nisu na taj neki način osuđivali, nego su me uvek hvalili, u smislu kako je to lepo, kako je to pohvalno što sam toliko vremena izdvojio učeći taj jezik. Stalno su mi govorili kako lepo pričam norveški, kako sam dobro i naučio da njihove izveštaje sastavljam, da sam u neku ruku perfekcionista, što je možda loše za mene, ali dobro za njih. Tako da taj start je meni tamo zaista bio prilično lagan. Apsolutno vas niko ne mobinguje, na poslu su svi maksimalno ljubazni, kolegijalni, imaju puno razumevanja za vas, čak se s neke strane i začuđuju kada čuju da ste vi toliko uložili učeći taj jezik, da ste došli tako daleko da biste radili u njihovoj zemlji, i to je za njih bila jedna velika pohvala - rekao je lekar.

Kada je reč o zdravstvenom sistemu, Stojanović kaže da je razlika u odnosu na Srbiju velika, ali da su mu kolege pomogle da se prilagodi.

- Jeste bio potpuno drugačiji zdravstveni sistem nego naš, imajući u obzir da je Norveška jedna od najbogatijih i ekonomski najrazvijenijih zemalja sveta i samim tim jako puno ulažu u svoj zdravstveni sistem, i to se vidi na svakom koraku. I onda je, naravno, potrebno i vreme da se vi iz našeg sistema prilagodite njihovom sistemu. Meni je to u početku možda bilo malo naporno, s obzirom na tu jezičku barijeru i uhodavanje u taj novi zdravstveni sistem, ali kad imate tako divne kolege koji vas sa svih strana pomažu i daju ohrabrenje, onda to nije bio problem - rekao je Stojanović.

Međutim, kako kaže, tek kada je tamo počeo da živi, shvatio je da profesionalni uspeh nije jedino što čoveku treba.

- Meni je najveći problem u početku bila ta neka pozitivna energija kad sam otišao, kao znate ono kad odete turistički negde, pa vam je sve lepo, pa uspeli ste u svom tom cilju, ostvarili ste taj san da dođete do Norveške, da se zaposlite u Norveškoj, ali tek onda shvatite neke druge stvari koliko su vam važne. Jer mi smo se u Srbiji jako dobro pripremili za odlazak u Norvešku, ali se nismo psihički pripremili da živimo u jednoj stranoj zemlji -rekao je Stojanović.

"Građanin druge klase"

Jelena Prodanić, koja je veći deo života provela u Nemačkoj, govorila je o iskustvu odrastanja i života u toj zemlji, ali i problemima sa kojima se naši ljudi suočavaju.

- Kad sam stigla u Nemačku, ja sam bila mala beba, pre svega. Mi smo se nakon nekog vremena vratili za Srbiju. Prve dve godine sam išla u Srbiju u školu i onda smo se vratili u Nemačku. Dočekana sam tako što su prvo rekli da ja uopšte ne pričam dovoljno nemački jezik da bih nastavila u treći razred, što se, naravno, kasnije ispostavilo netačno. Nisam odmah mogla da krenem u školu u koju su me roditelji hteli da šalju, isto iz razloga što navodno ne pričam jezik dovoljno. Učiteljica im je čak tad rekla da će meni jako teško biti u budućnosti, da ću se teško snaći, a kao što danas vidimo, očigledno da je pogrešila - rekla je Prodanić.

Kako navodi, sličan osećaj imaju i mnogi ljudi koji danas odlaze u Nemačku.

- Upravo sa tim problemom se mnogi ljudi snalaze, jer budu dočekani tako da ih odmah ubiju u pojam. Odmah im se nekako da do znanja: manje vrediš, teško ćeš uspeti. Što je u jednu ruku ispravno ako se osoba ne potrudi dovoljno da nauči jezik. Pošto ja sama iz priloženog vidim koliko je našim ljudima teško koji ne znaju jezik, čisto da ispune neki zahtev. Zato što ti zahtevi za bilo šta su dugački po pet-šest stranica. I vi, ukoliko napravite jednu grešku i nešto krivo popunite, taj vaš predmet će završiti negde u ladici i neće se niko pobrinuti o njemu, neovisno da li je vama to radna viza koja vam je hitno potrebna, ili su, recimo, neke pare koje su vam skinute sa računa, a to nije baš tako trebalo, i onda lovite svoje pare mesecima - rekla je Prodanić.

Ona smatra da je birokratija jedan od velikih problema sa kojima se ljudi suočavaju.

- Apsolutno shvatam da je ljudima jako teško da se uklope, zato što ti se konstantno daje osećaj da si građanin druge klase. I generalno, ta papirologija, dok vi dođete do nečeg svog, mnogi ljudi na tom putu već odustanu - rekla je ona.

"Fali radnika, a ne puštaju ih"

Prodanić se, kako kaže, i danas svakodnevno susreće sa ljudima koji pokušavaju da regulišu svoj status i počnu da rade u Nemačkoj.

- S tim problemom se susrećem svaki dan. Ja sam trenutno u proceduri da pružam pravnu pomoć ljudima koji tek dođu za Nemačku, koji treba tek da se snađu. Slušajte sad sledeći primer - imam jednog momka koji mora da dobije radnu dozvolu da bi se zaposlio, i to formalno sad mnogo duže traje nego, recimo, pre dve godine. Ne znam šta se izdešavalo sa tom državom u zadnje dve-tri godine. To je takav jedan paradoks, u Nemačkoj fali na svakom ćošku radnika, nigde nema kvalifikovanih radnika. Kad ljudi dođu i žele da rade i traže radnu dozvolu, ta procedura se toliko nepotrebno oduži i to toliko dugo traje da ljude prosto prođe volja uopšte da tako nastave. Primera radi, imam taj slučaj na kom radim od kraja aprila, i još nismo završili - rekla je Prodanić.

Navela je i konkretan primer radnika koji je dobio ponudu za posao, ali se suočio sa problemom oko potrebne satnice.

- Taj momak je u jednoj firmi na početku radio za 14 evra satnice. Sadašnja firma koja želi da ga zaposli nudila je 18 evra satnicu, i na osnovu tih 18 evra je država odbila da se zaposli u toj firmi, već traže satnicu. Znači, mi pričamo o cevarskom poslu, da cevar treba da dobije satnicu između 22 i 24 evra. I ukoliko ta firma ne bude spremna tom momku da plati tu satnicu, taj zahtev će biti odbijen i momak će morati ostati u Bosni, neće moći doći za Nemačku. A to je samo jedan slučaj od mnogih. Znači, fali nam radnika, a ne želite da pustite ljude da dođu da rade - rekla je ona.

Povratak u Srbiju

Stojanović se u Srbiju vratio u decembru 2022. godine, a danas nastavlja profesionalno usavršavanje. Kako kaže, podrška države bila mu je od velikog značaja.

- Ja sam se vratio u tom prvom krugu povratnika još u decembru 2022. godine. Bio sam na raznoraznim televizijama i govorim ovu istu priču i znam da mi se jako puno ljudi na društvenim mrežama obratilo upravo sa pitanjem da li je to zaista moguće, da država pomaže svojim ljudima, zdravstvenim radnicima, lekarima, da se vrate. Mnogi su skeptični po tom pitanju, ali ja zaista mogu da ih ohrabrim. I ovo je možda, koliko sam ja istraživao, prvi put da se država Srbija direktno uključila i angažovala da vrati svoje ljude iz inostranstva - rekao je Stojanović.

Prema njegovim rečima, danas je razlika između Srbije i razvijenih evropskih zemalja drugačija nego ranije.

- Pogotovo u ovom momentu se mnogi odlučuju na takav korak, jer i ta razlika između visoko razvijenih zemalja, tipa Norveške i drugih zapadnih zemalja, i Srbije nije više tako ogromna kao što je nekad bila. Jer i ekonomska kriza je u mnogome zahvatila te zemlje, opet, i naša država je ekonomski dosta ojačala, i taj naš zdravstveni sistem u koji se ljudi danas vraćaju nije onaj koji su ostavili možda pre 15 godina. Tako da ta pomoć kancelarije za saradnju pri Ministarstvu zdravlja je nama bila od presudnog značaja i mi smo njima zaista besprekorno zahvalni - rekao je lekar.

Kako dodaje, povratak ne mora da znači odustajanje od profesionalnog razvoja.

- Oni su nam omogućili da se na jedan brz način reintegrišemo u zdravstveni sistem naše zemlje, omogućili su nam i pružili nam tu neku podršku što se tiče daljeg stručnog usavršavanja, jer naši ljudi se plaše - povratak znači neuspeh, kraj nekog profesionalnog angažmana, kraj usavršavanja. Međutim, to nije tako. Država se jako uključila po tom pitanju i pomaže ljudima da nastave svoje profesionalne karijere i u Srbiji - rekao je Stojanović.

Savet za odlazak

Prodanić je onima koji ipak planiraju odlazak u Nemačku poručila da se dobro pripreme i informišu o svojim pravima.

- Ja im prvo savetujem da moraju biti svesni da bez jezika nikako neće moći da uspeju nešto svoje. Drugo, da je nažalost došlo vreme da u koju god ustanovu dođete, gde god da dođete, nema kvalifikovanih radnika koji će vam objasniti tačno situaciju, posebno vezano za pravne stvari. Vi ćete doći da produžite vizu i tu će se naći neka gospođa na šalteru za koju ja ne mogu da zamislim kako je ona došla do tog radnog mesta, ali nažalost je došlo takvo vreme da vi njoj jako često morate objasniti kako njen posao funkcioniše, šta kako treba da se popuni i koji su rokovi. Jer, kao što sam rekla, predmeti stoje u fiokama, to nikoga ne zanima, zahtev se odbije iz nekog razloga, dok vi sami ne otvorite zakon ili u tom slučaju potražite pravnu pomoć, da vam neko kaže: "Ej, nisu imali osnovu da te odbiju" - rekla je Prodanić.

Posebno je savetovala ljude koji su već nekoliko godina u Nemačkoj da provere mogućnost dobijanja radne dozvole na svoje ime.

- Savetujem prvo svim ljudima koji se trenutno nalaze u Nemačkoj već duže od dve-tri godine, dobro da se informišu da li stvarno ispunjavaju uslove da dobiju radnu dozvolu na svoje ime. Nakon 24 meseca mnogi imaju pravo da traže radnu dozvolu na svoje ime. Znači, niste vezani za tu firmu preko koje ste došli u Nemačku, to niko neće da vam kaže. Uzmite malo nešto para sa strane, potražite pravni savet i nađite osobu koja će da vam pomogne da popunite taj zahtev. Jer kad dobijete radnu dozvolu na svoje ime, možete sami da menjate radno mesto, bez da molite državu da vam dozvoli da vi menjate radno mesto, što se radi, jer niko neće da vam objasni da nema potrebe za tim. Tako da treba ljudi da se dobro, dobro pravno informišu o svim stvarima i niko vam tu neće pomoći, morate dobro sami da čitate i izdvojite para za pravne savete - zaključila je Jelena Prodanić.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs