"Uzmite makaze i odmah ga isecite s bebine ruke!" Srpski teolog objasnio zašto je crveni konac protiv uroka čista zabluda: "Ne slušajte babe i tetke!" (VIDEO)
Crveni končić vezan oko bebine ruke jedna je od onih tradicija koje se prenose iz generacije u generaciju. Mnogi roditelji ga stavljaju svojim bebama gotovo po automatizmu, verujući da ih tako čuvaju od uroka, loših pogleda i negativne energije. Običaj je toliko rasprostranjen da se često i ne postavlja pitanje odakle potiče i kakvo značenje zaista ima.
Ipak, kada se crveni konac posmatra iz ugla hrišćanstva i učenja Crkve, odgovor je drugačiji. Teolog i veroučitelj Aleksandar Đurđević ukazao je da ovaj običaj nema uporište u hrišćanskoj veri i da se verovanje u njegovu zaštitnu moć smatra sujeverjem.
Šta prema narodnom verovanju znači crveni konac?
U narodnim običajima crveni konac najčešće se povezuje sa zaštitom od uroka. Posebno se vezuje bebama oko ručnog zgloba, jer se veruje da najmlađe treba dodatno zaštititi od tuđih pogleda i loše energije.
Crvena boja se u različitim kulturama kroz istoriju povezivala sa zaštitom, snagom i odbijanjem negativnih uticaja. Zbog toga je običaj opstao i danas, pa se crveni končić može videti na rukama mnogih beba.
Međutim, činjenica da je neki običaj dugo prisutan u narodu ne znači automatski da je deo crkvenog učenja.
"Da ima veze sa crkvom, prodavao bi se u crkvi"
Aleksandar Đurđević naglašava da crveni konac nema veze sa Bogom niti sa Crkvom.
- Narodno verovanje kaže da crveni konac štiti dete od uroka, odbija zle poglede i lošu energiju, i jednostavno čuva zdravlje bebe. Međutim, on nema nikakve veze sa Bogom i crkvom. Da ima veze sa crkvom, prodavao bi se u crkvi - naveo je teolog.
Prema njegovom objašnjenju, problem nastaje kada se končiću pripisuje moć da štiti dete. Tada on više nije samo tradicionalni detalj, već poprima ulogu amajlije, što se ne uklapa u hrišćansko učenje.
"Zaštita ne dolazi od konca, nego od Boga"
Đurđević smatra da vernici ne bi trebalo da traže duhovnu zaštitu u predmetima i amajlijama, već u veri i molitvi.
- On nas ne štiti i ne dobijamo nikakvu duhovnu zaštitu kada ga nosimo, odnosno kada ga beba nosi. Kakve on veze ima sa životom? Zašto je uopšte crvene boje? Zašto nije žuti ili zeleni konac? Zaštita ne dolazi od konca, nego dolazi od Boga - rekao je.
On je dodao da je oslanjanje na amajliju u suprotnosti sa hrišćanstvom i pozvao roditelje da se, umesto narodnih verovanja, okrenu molitvi za svoje dete.
Običaj nije isto što i crkveno učenje
Crveni konac je dobar primer kako se narodni običaji mogu vremenom toliko ukoreniti da ljudi počnu da ih poistovećuju sa religijom. Iako ga mnogi stavljaju bebama iz najbolje namere i želje da ih zaštite, prema tumačenju teologa, sam konac nema nikakvu duhovnu moć.
Đurđević zato savetuje roditeljima da se, ukoliko imaju nedoumice oko običaja i njihovog odnosa prema veri, obrate svom svešteniku.
- Molite se za svoje dete i ne slušajte babe, strine, tetke, mame, već pravac po makaze i isecite taj končić sa bebine ruke. Verujem da niko od njih nema zlu nameru, ali ako nešto ne znate, obratite se svom svešteniku i on će vam sve objasniti - zaključio je.
Važno je, dakle, razlikovati ono što pripada narodnoj tradiciji od onoga što predstavlja zvanično versko učenje. Crveni konac može biti deo običaja koji se prenosi kroz porodice, ali prema stavu ovog teologa, ne treba mu pripisivati moć zaštite deteta niti ga posmatrati kao amajliju.
Kurir.rs/Ona
