JAŠAR SE KRSTIO ZBOG VOLJENE ŽENE I POSTAO JOVAN! Nakon skrnavljenja spomenika, sin otkrio detalje emotivne odluke: "Kao da mu je pao kamen sa srca"
Jašar Karadarević, koji je nakon više od četiri decenije braka sa Zoricom odlučio da se krsti i postane pravoslavni hrišćanin, danas sa ponosom nosi ime Jovan. Njegov sin Igor Karadarević govorio je za emisiju "Puls Srbije" kod voditeljke Milice Janković o odluci svog oca, samom činu krštenja, ali i svemu što je prethodilo ovom nesvakidašnjem događaju.
Priča o Jašaru i Zorici Karadarević privukla je veliku pažnju javnosti nakon što je Jašar, tri meseca pre krštenja, podigao spomenik svojoj supruzi, koja je preminula pre dve godine. Na spomeniku su se nalazili krst i polumesec, kao simboli njihove različite veroispovesti i ljubavi koja je trajala više od četiri decenije.
Nakon reakcija i problema koji su usledili zbog krsta na spomeniku, Jašar je doneo odluku da se krsti. Njegov sin Igor otkrio je da je odluka bila potpuno lična i da je njegov otac sam razgovarao sa sveštenikom pre nego što je pristupio krštenju.
- Jovan je ime dobio pre samo nekoliko nedelja, kada smo imali krštenje, u junu mesecu. Ono što je za nas sve bilo jako radosno, jeste što je on to sam odlučio i što je obavio razgovor sa sveštenikom. Dobili smo od šabačkog vladike blagoslov, i onda smo otišli u proces krštenja i zakazali krštenje. Na krštenju je bilo dosta naše familije i porodice, sa majčine strane. Njemu je srce bilo puno kada ga je sveštenik, otac Mirko, pitao: "Jovane, pa dobro, kako se sad osećaš?" On je rekao: "Lakše, lepo, i kao da mi je pao kamen sa srca". To je nama bilo posebno emotivno - ispričao je Igor Karadarević.
Kako je objasnio, ime Jovan nije izabrano slučajno. Njegova majka Zorica upravo je tako, iz milošte, zvala svog supruga.
- Ne, nije ime izabrano zbog neke sličnosti sa imenom Jašar. Majka ga je zvala Jovane stalno. Uvek su oni imali u kući takve neke šale, jedno drugom su ih upućivali upravo na osnovu tih različitih vera, a lepog zajedničkog života. Kada smo otišli kod sveštenika, oca Mirka, on je rekao: " Hoćemo li ga krstiti u ime Jovan?" Meni su se tada oči zacaklile, jer sam rekao da ga je tako majka zvala pokući, i onda je on rekao: "Pa neka bude onda Jovan". David Makević je kum, on je kum i našoj deci u familiji, krstio je njih, a evo sada je krstio i mog oca - rekao je Igor.
Novi identitet nije promenio odnos oca i sina, pa su, kako kaže Igor, ostale i njihove porodične šale.
- Apsolutno se navikao. Kada ga pozovem ili on mene pozove telefonom, on kaže: "Pomaže Bog",a ja mu kažem: "Bog ti pomogao, Jovane". A onda mi on vrati, voli da se šali, pa kaže: "Pa dobro, Ibro, kako si?" Kao, Ibrahim, Igor i tako. Apsolutno smo nastavili sa tim šalama. Uvek je pozitiva bila u porodici nešto što nas je održavalo - rekao je Karadarević.
"Osećamo napade"
Govoreći o razlogu zbog kojeg je njegov otac doneo odluku da se krsti, Igor je istakao da je na to uticalo veliko razočaranje zbog svega što se dogodilo oko spomenika njegovoj majci.
- Iz razočaranja prema ljudima koji vode u tom delu Srbije islamsku zajednicu, prosto nije mogao da veruje. On zna da u Kuranu piše da je najbliža vera islamu hrišćanstvo, odnosno pravoslavlje, i da islam jeste čista vera koja ne bi trebalo da propoveda uništavanje bilo kog drugog uverenja ili vere, a ponajmanje ovako, doslovno rečeno, pljuvanje na nečiju ljubav i na suživot. Mi smo sada postavili spomenik, pre nekoliko dana, i na njemu je sada samo krst - rekao je Igor.
Prema njegovim rečima, problemi nisu prestali ni nakon toga. On je ispričao da je nedavno došlo i do intervencije policije nakon prijave povezane sa postavljanjem spomenika.
- Mi i dalje osećamo napade. U četvrtak, pre nekoliko dana, imali smo lažnu prijavu Hodže M.S., koji je rekao da smo mi "upali na groblje" da postavljamo spomenik mojoj majci. Došla je komunalna policija, došla je i policija, zvali su i javnog tužioca. Drama se nastavlja, neverovatno. Ne možemo da postavimo mojoj mrtvoj majci ni spomenik, kao da ne daju. Ja se samo pitam kako se to upada na groblje i da li je to groblje bukvalno oivičeno - ispričao je Karadarević.
Igor je govorio i o tome kako se porodica oseća zbog cele situacije, navodeći da doživljava pritisak zbog svog verskog opredeljenja.
- Ne znam kakve povezanosti ima, ali kao da smo mi Srbi u Srbiji stalno nešto napadnuti zbog našeg stava da budemo Srbi, da budemo pravoslavci. Zašto bih ja to morao da krijem? Da ne bih uvredio nekoga, ne smem da postavim krst, jer će taj neko drugi da se uvredi. Zašto? Da pohvalim grad Šabac, milion dinara su dali za obnovu džamije koja je izgrađena 2003, 2004. ili 2005. godine u Šapcu. I niko se u Šapcu nije bunio zbog toga što je ona izgrađena, iako, koliko ja znam, nikada ranije nije postojala nijedna džamija u Šapcu. Ali zašto se sada vi bunite? I onda, ako mi sutra nešto uradimo, ljudi kažu: "Pravoslavci su rekli", odnosno ljudi koje sam sretao u Šapcu na ulici, pa kažu: "Igore, znate, malo je neprijatna situacija, zašto jednostavno majku ne iskopate i premestite na drugo mesto?" Evo, neću - rekao je Igor.
Sam čin krštenja, prema njegovim rečima, bio je izuzetno emotivan, a porodica je želela da taj trenutak ostane pre svega dostojanstven i miran.
- Uz suze, uz zagrljaje, uz sveću. Bilo je pet sveštenika koji su želeli da prisustvuju. Otac je 45 minuta stajao na nogama, podbočen štakom, odnosno štapom, jer je bolestan, ima preko 74 godine i za nekoliko nedelja ima narednu operaciju kuka. Obilazio je manastire sa nama, crkve, razmišljao je, a sam čin je bio veličanstven, dostojanstven, miran i pun duhovnosti - opisao je Karadarević.
Kako je dodao, reakcije javnosti nakon krštenja bile su uglavnom pozitivne, bez obzira na to kojoj veri ljudi pripadaju.
- Dobili smo mnogo, mnogo lepih komentara. Devedeset devet zarez devet odsto komentara bilo je fantastično. I ljudi koji su u islamu, i ljudi koji su u pravoslavlju, i u judaizmu, dakle svi. Kada je neko dobar čovek, nebitno je ko je - rekao je Igor.
"Đurđevdan smo uvek slavili"
Jovan će, kako je otkrio njegov sin, nastaviti da obeležava krsnu slavu koju je njegova porodica slavila generacijama.
- Mi smo ceo život imali krsnu slavu. Krsna slava nam je bila Đurđevdan i nastaviće da je slavi. On je tu krsnu slavu preuzeo od svog oca, mi to nismo ni znali. On mi je to rekao. Moj stric je slavio, koji je bio Srbin islamske veroispovesti. Moj deda Salko je obeležavao Đurđevdan, onda su svi moji stričevi i moj otac slavili slavu. Jednostavno, 1991. godine neki stričevi su prestali da slave, a moj otac je nastavio. Mi nikada nismo prestali da slavimo krsnu slavu Đurđevdan - otkrio je Igor Karadarević.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
