Ovde nastaju čuvene turske serije: Kurir posetio 4 studija, a Turci otkrili zašto im je Srbija posebno važna
- Kurir je obišao četiri istanbulska studija u kojima nastaju turske serije, od TRT kompleksa do Bozdag Film Studiosa i Bejkoz Kundure.
- Producenti kažu da je ključ uspeha u tradiciji pripovedanja, velikoj produkciji i porodičnim vrednostima koje serije neguju.
- Sagovornici ističu da je Srbija važno tržište, a da se likovi i istorija sa Balkana prikazuju pažljivo i s poštovanjem.
Zavirili smo iza kulisa nečega što je bukvalno pokorilo svet. Nečega što staje u samo jednu reč - dizi. Što staje u taj pitki kratki sinonim za visokobudžetne turske serije i globalni fenomen koji u više od 170 zemalja drži milijardu ljudi prikovano za televizijske ekrane.
Obišli smo zahvaljujući Direkciji za komunikacije Predsedništva Turske četiri izuzetno važne lokacije na kojima vizantijske tvrđave stoje naspram belih čadora Osmanlija, na kojima su sokaci okruženi tradicionalnim domovima, na kojima se pred kamerama pripovedaju priče o zabranjenim ljubavima, o porodičnim vrednostima, o velikim bitkama.
I svako to mesto nosi uz svoje ime naslove koji su magiju fabrike snova na Bosforu preneli i u Srbiju. Bili smo u četiri velika studija gde se pod otvorenim nebom filmska iluzija pretvara u milijarde dolara i osvaja planetu.
TRT međunarodni filmski studio: Srce istorijskih spektakala
Impresivni TRT međunarodni filmski studio gigantski je kompleks turske nacionalne televizije. Ovde su podignuti fantastični setovi, a tu se upravo snima četvrta sezona spektakla "Mehmed Osvajač" (Mehmed: Fetihler Sultani).
Prošli su ovuda i Barbarosa (Barbaroslar: Akdeniz'in Kilici), i Sultan Abdulhamid (Payitaht Abdülhamid), i Salahudin Ejubi (Kudüs Fatihi Selahaddin Eyyubi) kod nas znan kao Saladin, osvajač Jerusalima, a veličanstvene kadrove su zabeležile i serije "Buđenje: Veliki Seldžuci" (Uyanis: Büyük Selçuklu) i "Alparslan: Veliki Seldžuci" (Alparslan: Büyük Selçuklu).
Među tim zidinama, nastalim kombinacijama kamena, stiropora i drveta, dočekao nas je producent Ejup Gokan Ozekin. Njegovo objašnjenje uspeha turskih serija ne počinje marketingom ni ogromnim budžetima - ono počinje kulturom.
- Još od Deda Korkuta (mitskog mudraca, naratora, prvosveštenika, i duhovnog pretka Turaka, Azerbejdžanaca, Turkmena i Gagauza, prim. aut.), dakle od davnina, pripovedanje usmenih priča je poseban i neodvojiv deo turskog identiteta. A ovo vizuelno pripovedanje tih priča i njihovo prenošenje na ekran doživelo je vrhunac od dvehiljaditih godina naovamo. Mislim da je taj talenat za pripovedanje jednostavno nešto što nam je u genima - istakao je Ozekin za Kurir.
Ova rečenica savršeno sažima suštinu fenomena planetarnog uspeha - turska priča nije nov proizvod, već nastavak hiljadugodišnje tradicije tog slavnoga mudraca. Iz te drevne potrebe za pripovedanjem danas nastaju scenariji koji su stvorili takav brend da televizije na maltene svim kontinentima više i ne pitaju za cenu, već daju novac samo da imaju privilegiju da se baš na njihovom TV kanalu emituju turske serije.
Nemilosrdno kasapljenje epizoda: To nije dobro
Ozekin je sa nama podelio i konkretne brojke koje oslikavaju impresivan obim produkcije na setu "Mehmeda Osvajača".
- U samo jednoj sezoni "Mehmeda" snimi se otprilike 35 do 38 epizoda. Takođe smo radili i projekte od 57 epizoda u cugu. Ovaj tempo proizvodnje od skoro 40 epizoda godišnje po seriji, od kojih svaka traje oko dva i po sata, predstavlja nešto što nijedna druga industrija na svetu ne može da isprati! - naglašava producent.
Međutim, otkriva i neverovatan paradoks o tome kako se turske epizode, inače rađene kao celovečernji filmovi, prilagođavaju stranom tržištu.
- U svetu su trajanja serija počela drastično da se skraćuju na 40, 30, pa i 20 minuta. Mi našim partnerima u inostranstvu nudimo blokove od dva i po sata. Verujte mi, scenaristički je nemoguće da nam se u tom ogromnom bloku na svakih 45 minuta idealno poklopi kraj nekog segmenta. Zato ih u inostranstvu bukvalno "seku". To nije naročito smisleno, jer se ne zna da li će katarza, padovi i usponi u radnji biti na pravom mestu u tim veštački ispričanim celinama. Pa ipak, uprkos tome, naše serije osvajaju svet. To je zaista razlog za zahvalnost.
Srbija i Turska imaju zajedničku istoriju
Posebno značajan i emotivan deo razgovora ticao se odnosa prema Srbiji i Balkanu. Ozekin je za Kurir naglasio da se izuzetno vodi računa o tome kako se prikazuju istorijske ličnosti sa naših prostora, odbijajući holivudski šablon po kom su neprijatelji uvek apsolutni negativci.
- Jako smo pažljivi. Kada smo radili na likovima koji su, da tako kažem, "čisto zlo", nismo od njih pravili karikature. Želeli smo da naglasimo da i ljudi koji su na suprotnoj, neprijateljskoj strani, imaju svoju sopstvenu borbu i motive. Zbog toga smo iz vašeg regiona dobili izuzetno pozitivne povratne informacije - objašnjava Ozekin i iskazuje duboko poštovanje prema zajedničkom nasleđu:
- Imamo zajedničke godine. Neke su prošle u borbi, a neke pod istim krovom. Naše balkansko nasleđe, običaji, stil, način izražavanja, pa čak i arhitektura, duboko su isprepletani. Naše prijatelje u Srbiji i srpsko tržište svi mi ovde veoma cenimo.
Tajna je, tvrdi on, i u očuvanju ljudskih vrednosti:
- Rejting jeste važan, ali Turska kroz svoje serije neguje porodične vrednosti. U dobu kada se sve toliko degeneriše, smatram da je jedino ispravno da turske serije ostanu lokomotiva očuvanja porodice, zajedničkih vrednosti i ljudske savesti.
Serkan Čajoglu, turska zvezda: Svesni smo odgovornosti
Koliku odgovornost nose na svojim leđima svesni su i glavni akteri ovih vizuelnih spektakala. Serkan Čajoglu, velika turska zvezda, tumači lik sultana Mehmeda Osvajača, za Kurir je objasnio kako doživljava uticaj koji ova serija ima širom planete.
- Naravno da svakodnevno snimamo svesni te ogromne odgovornosti. Mi u produkcijskom delu zapravo pokušavamo da ispričamo nešto o našoj kulturi, a to što to dobija toliko interesovanja širom sveta nas neizmerno raduje. Ljudi su radoznali za naš jezik, pitaju se kako živimo. U koju god zemlju da odemo, stalno nam postavljaju pitanja o Turskoj. To je ogromna stvar i za sve nas je veoma dragocena - istakao je Čajoglu, koji zbog obaveza na setu nije mogao da nam se duže posveti.
Bozdag Film Studios: Epske bitke pred očima turista
Nešto dalje, u zelenilu azijskog dela Istanbula, nalazi se Bozdag Film Studios - mesto koje je postalo svetski poznato zahvaljujući serijama "Uskrsnuće: Ertugrul" (Dirilis: Ertugrul) i "Osman" (Kurulus: Osman). Šetajući kroz ove stalne setove imate utisak da ste se vratili pravo u 13. vek, a sam plato predstavlja jedan od najvećih studija na otvorenom u Evropi.
Za posetioce se ovde izvode i spektakularne predstave koje uz kaskadere na konjima, vatru i animirane kadrove opsada vizantijskih utvrđenja oživljavaju priču o Ertugrulu Gaziju, ocu osnivača Osmanskog carstva i vođi čuvenog plemena Kaji. Iako se sam pad Vizantije vek i po kasnije vezuje za sultana Mehmeda Osvajača, upravo je Ertugrul u 13. veku borbom protiv vizantijskih velikaša počeo da ruši njihove granice i stvara temelje koji će promeniti svet.
Bejkoz Kundura Film plato: Od fabrike obuće do kulisa
Bejkoz Kundura Film plato je jedan od najimpresivnijih filmskih kompleksa u Istanbulu nastao na prostoru nekadašnje fabrike kožne obuće osnovane u 19. veku. Autentična industrijska arhitektura od crvene cigle i izlaz na sam Bosfor poslužili su kao savršena kulisa za kultnu seriju "Kako vreme prolazi" (Öyle Bir Geçer Zaman Ki), napetu dramu "Insajder" (Içerde) sa Čagatajem Ulusojem, kao i za delove legendarne serije "Ezel". Ovde je sniman i savremeni Netflix hit "Klub" (Kulüp).
Važno je napomenuti da se "Sulejman Veličanstveni" i "Sultanija Kosem" često pogrešno pripisuju ovom studiju. Te dve čuvene serije snimane su na posebnim imanjima u Hadimkeju i na farmi Bilezikči, na evropskoj strani Istanbula.
Balat i Fener (Fatih): Žive ulice i turistički fenomeni
Za razliku od svih pomenutih studija koje smo posetili, istorijska naselja Balat i Fener na obali Zlatnog roga predstavljaju živu, otvorenu pozornicu. Njihove strme, kaldrmisane ulice i prepoznatljive šarene fasade postale su globalno poznate zahvaljujući seriji "Jama" (Çukur).
Upravo je ta autentičnost poslužila kao glavni dekor za kultnu kriminalističku dramu, a turisti iz celog sveta danas dolaze ovde samo da bi se fotografisali pored prepoznatljivih fasada.
Da li ste ljubitelji turskih serija?
Pojedine scene i drugih serija su snimane na ovoj lokaciji, ali je "Jama" u tom smislu sinonim za Balat i Fener i najbolji dokaz kako se televizijski kadar direktno pretvara u masovno privlačanje turista.
Ova poseta istanbulskim studijima pružila nam je uvid u ono što se ne vidi na ekranima, a to su ogroman rad, promišljanje i snažan osećaj misije koji stoje iza svake epizode. Dok svetske konferencije analiziraju brojke i strategije, ovde, među kulisama i na ulicama Istanbula, vidi se sama suština - priča koja se prenosi generacijama, ispričana sa poštovanjem prema prošlosti i odgovornošću prema budućnosti.
Ako su turske serije moćno oružje javne diplomatije, onda su ovi studiji njihova glavna fabrika. Oni su mesta gde se drevna tradicija pretvara u moderni globalni fenomen. A Srbija je za njih važno tržište. I ne samo to. Naša istorija, kultura, običaji i ličnosti utkani su direktno u te njihove, pre svega, istorijske priče. Tu u fabrici snova na Bosforu.
