KORENI: Dva veka čuvaju tajnu u Slovačkoj - mi smo poreklom Srbi!
Dudince, najpoznatiju slovačku banju smeštenu u zvanično najmanjem gradu u zemlji, prema legendi, otkrio je rimski vojskovođa, ali njenu slavu već više od dve decenije gradi - jedan Srbin! Predanje kaže da je Rimljanin ovde doveo svog obolelog sina, kog je lekovita voda iscelila. Od tada su prošla dva milenijuma, a ljudi i dalje neprestano dolaze na ove izvore tražeći lek i okrepljenje. Nekadašnja Čehoslovačka je na ovom mestu pre tačno šezdeset godina izgradila veliki kompleks hotela i lečilišta. Danas ovim sistemom upravlja Slavomir Brza, čija porodica veruje da vuče srpske korene, iako već vekovima nemaju direktne kontakte sa Srbijom.
- Tokom turskih najezda Srbi su se selili na sever i dospeli do juga Slovačke. Moje prezime ne postoji među Slovacima, a deda mi je pričao da smo srpskog porekla. Volimo Srbiju i drago nam je što su nam gosti predstavnici srpskih institucija kulture - ističe Brza tokom večere koju je priredio u čast tek pristigle srpske delegacije. Kako bi nam ulepšao veče, domaćin je angažovao džez muzičara, dok je profesionalni kuvar na roštilju pripremao specijalitete od divljači.
Saradnja u oblasti kulture gradi trajne mostove među ljudima i narodima. Ona deluje poput tihe vode koja breg roni. Politika i ekonomija često je prate i oslanjaju se na nju kao na noseći stub; kada posustanu, stub kulture neretko ostaje da nepokolebljivo stoji. Jer stvaranje trajnih vrednosti i umetničkih dela nije podložno dnevnopolitičkim promenama ni krahovima berze.
Tradicija
Slovačka i Srbija razvile su izuzetnu kulturnu razmenu. Dolazak srpskih delegacija na obeležavanje godišnjice Slovačkog narodnog ustanka 1944. godine na Jankovom vrhu svakog avgusta, uz prateće kulturne programe, postao je tradicija. Pored zajedničkih niti antifašizma, to je ujedno i prilika da se jednom godišnje okupe prijatelji i kolege koji teže istim ciljevima kako bi se dogovorili o novim aktivnostima. Tokom ove manifestacije Slovacima se redovno predstavljaju srpske izložbe i izdavačka delatnost, a saradnju predvode Arhiv Vojvodine iz Novog Sada i Udruženje za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat iz Beograda.
Kulturni poslenici oba naroda navikli su na skromnost, budući da se u obe države nedovoljno sredstava izdvaja za ovu oblast. Brojevi su neumoljive: u Slovačkoj se po glavi stanovnika u kulturu godišnje ulaže 149 evra, u Srbiji 20, u Luksemburgu - 1.068, a na samom začelju Evrope je Bosna i Hercegovina sa svega 1,3 evra. To je sumorna stvarnost (večite) tranzicije koju smo prihvatili kao normalnost, iako bi trebalo isticati da ozbiljan narod i država moraju težiti luksemburškim, a ne bosanskim statistikama.
Ovogodišnji boravak srpske delegacije u Slovačkoj bio je izuzetno iskustvo, u neskladu sa surovom situacijom u kulturi. Za to su zaslužni predusretljivi slovački domaćini, koji su nam omogućili jednodnevni izlet u Dudince, kod Slavomira Brze. Uživali smo u sumpornim kupkama i tretmanima, pa bi se za trenutak moglo pomisliti da kultura živi svoje najuspešnije dane. Za predstavnike Adligata posla je bilo čak i u banji, ali i na putu do nje. Tokom kratkog zaustavljanja u Budimpešti preuzeta je vredna donacija knjiga u srpskoj ambasadi, a u Slovačkoj je organizovana književna razmena kojom je Muzej knjige i putovanja obogaćen za nekoliko desetina naslova. Čim sam saznao da je generalni direktor ovog monumentalnog kompleksa najverovatnije srpskog porekla, odlučio sam da zabeležim njegovu životnu ispovest.
Srpski geni
- Mnogo bih voleo da istražim svoje korene - poverio nam se Slavomir Brza. Kolege iz Arhiva Vojvodine pomoći će mu da rasvetli porodičnu prošlost, jer nekoliko toponima u Srbiji nosi ime brza (npr. Brza Palanka), baš kao što su to već učinili za hiljade drugih ljudi. Dok je govorio, posmatrao sam ga, pokušavajući da u crtama njegovog lica uočim srpske gene. Na prvi pogled delovao je previše tiho i blago za naš južnjački karakter, ali izgled vara: upravljanje ogromnim sistemom sa stotinama zaposlenih zahteva izuzetnu oštrinu i unutrašnju snagu.
Ovaj skromni čovek mi se izvinio što ne može da nam posveti više vremena, zbog berbe grožđa koja je u toku. Na moju molbu, odveo me je u vinograd, gde me je dočekalo iznenađenje: uz celu porodicu, zasukanih rukava među špalirima vinove loze vredno rade zaposleni iz hotela. Prepoznah recepcionerku, a zatim me je s makazama za sečenje loze u rukama prepoznala i knjigovođa. Zapazih snažnog muškarca na traktoru: „Da li je ovo obezbeđenje hotela?“, upitah. „Ne, to je kolega banjski vodovodžija“, odgovoriše mi. To je dan velike mobe - prijatelji i komšije su došli da pomognu Brzom da posao obavi upravo tako - brzo. Proizvodi vino samo za svoje potrebe, kombinujući modernu tehnologiju i porodični podrum iz 19. veka. Na ispraćaju nas daruje bocama svog vina na koje je pred nama sam ručno zalepio etikete. Domaćinska kuća i jedan vredan i skroman čovek, oslonac slovačkog turizma, ali i kulture, učinili su da malene Dudince za srpsku delegaciju bude ispunjene toplinom i iskrenim, bratskim gostoprimstvom.
