"Tražila je da joj gura balone u anus": Bolesni linč dece u Srbiji - ovakve objave mogu ih dovesti do samoubistva

"Najveća ku**a iz Resnika...", "Tražila je da joj gura balone u anus", "Muvala je dečka najbolje drugarice, krlja se sa svima", "Najveća pi**etina iz Borče", samo su neke od brutalnih objava na jednoj Instagram stranici (pun naziv poznat redakciji) otvorenog tipa, koja je postala mesto za javno ponižavanje i targetiranje vršnjaka.

Katarina Jonev, stručnjak za bezbednost dece na internetu, ističe za Kurir da je ovakvo ponašanje veoma ozbiljan oblik sajber nasilja.

- Kada se javno objave ime, fotografija i seksualne glasine o maloletnoj osobi, dete se izlaže poniženju pred potencijalno ogromnim brojem ljudi, a sadržaj se može veoma brzo kopirati, proslediti i pojaviti na drugim profilima i platformama. Posebno je zabrinjavajuće kada sadržaj dobije seksualnu konotaciju, jer se tada maloletnik javno seksualizuje i targetira, što može otvoriti prostor i za dalju zloupotrebu, uznemiravanje, ucene ili čak do toga da s detetom kontaktiraju nepoznate osobe. Internet dodatno pojačava posledice zato što publika više nije samo jedno odeljenje ili škola - ona potencijalno može biti neograničena.

Jonev naglašava da posledice mogu biti veoma ozbiljne.

- Mogu se javiti stid, strah, anksioznost, povlačenje iz društva, izbegavanje škole, problemi s koncentracijom i učenjem, narušeno samopouzdanje i gubitak poverenja u vršnjake. Poseban problem kod sajber nasilja jeste to što ono ne prestaje kada dete izađe iz škole - telefon je s njim i kod kuće, poruke i komentari mogu stizati tokom celog dana, a dete ne zna ko je sve sadržaj video ili sačuvao. Zato roditelji i škola nikada ne treba da umanjuju problem rečenicama poput "isključi telefon" ili "nemoj da obraćaš pažnju". Za dete kome se to događa problem je veoma stvaran - objašnjava i dodaje:

Seksualno targetiranje je najopasniji oblik sajber nasilja

- Ako je dete žrtva, prvi korak je da roditelj ostane smiren i jasno mu kaže da je dobro što je problem prijavilo i da će zajedno raditi na njegovom rešavanju. Potrebno je sačuvati dokaze, a zatim prijaviti sadržaj platformi i, kada su uključeni pretnje, seksualno targetiranje, zloupotreba fotografija ili drugi ozbiljni oblici ugrožavanja, obratiti se nadležnim institucijama. Ako su umešani učenici iste škole, škola takođe mora biti obaveštena kako bi reagovala u okviru svojih nadležnosti.

Jonev ističe da je jednako važno kako roditelji reaguju kada utvrde da je njihovo dete bilo među onima koji su takav sadržaj postavljali, delili ili komentarisali.

Koraci za roditelje: Šta uraditi ako je dete žrtva ili nasilnik

- Roditelj ne treba da ga opravdava rečenicom "svi su to radili", ali ni da razgovor svede samo na kaznu. Dete mora da razume da i prosleđivanjem, komentarisanjem i podsticanjem drugih može da učestvuje u nasilju. Sadržaj treba odmah ukloniti, prekinuti dalje širenje i raditi s detetom na razumevanju posledica.

Psiholog Jelena Manojlović kaže za Kurir da sajber nasilje može ostaviti ozbiljne mentalne posledice po decu, posebno jer sadržaj na internetu dugo ostaje dostupan i može ga videti veliki broj ljudi.

 - Sajber buling može dovesti do teških mentalnih posledica, nije retko, a bilo je i kod nas slučajeva, da su jako mlade osobe oduzimale sebi život upravo zbog sajber i školskog nasilja. Zamislite tu devojčicu koju optužuju da je promiskuitetna, nema kome da se obrati, može samo da razvija filmove kako će to da utiče na njen dalji život. Posledice mogu biti gubitak samopouzdanja, interesovanja, sklanjanje, izolovanje, slabiji rezultati u školi, pokušaj suicida - upozorava Manojlovićeva.

Ona ističe da mora postojati restrikcija za one koji javno iznose nečija imena, kao i da bi u rešavanje ovog problema trebalo da se uključe roditelji, ali i sve nadležne institucije.

Decu moramo učiti ovim pravilima:

• ako vidiš ponižavajući sadržaj o drugom detetu, nemoj ga deliti
• nemoj ostavljati uvredljive komentare
• sačuvaj ono što je potrebno za prijavu
• obrati se odrasloj osobi kojoj veruješ