Dubravka Đedović Handanović na konferenciji „Energija kao oslonac rasta": U prvoj smo fazi razvoja nuklearnog programa

Ministarka Handanović je, govoreći o stabilnosti sistema u vreme krize, istakla da je “energetski sistem Srbije prošao kroz brojna iskušenja, od energetske krize i sukoba u svetu, do istorijski niskog dotoka Dunava”. 

• Ipak, uspeli smo da očuvamo sigurnost snabdevanja. Za razliku od zemalja u regionu, kod nas nigde nije nedostajalo goriva, niti je bilo restrikcija struje.

Kada je reč o investicijama i strateškom cilju, ona je ostakla da on ostaje nepromenjen.

• Naš cilj jeste veća energetska bezbednost, prelazak na čistije izvore i jačanje otpornosti energetskog sektora. U te svrhe predviđena su ukupna ulaganja od 14,4 milijarde evra. U sektoru obnovljivih izvora energije OIE utrostručili smo kapacitete u poslednje četiri godine. Kako bismo balansirali tu energiju, ključni su nam strateški projekti poput izgradnje reverzibilne hidroelektrane sa japanskim partnerima i razvoj RHE Đerdap 3, koja bi mogla biti najveća reverzibilna hidroelektrana u jugoistočnoj Evropi.

Govoreći o novoj gasnoj elektrani i regionalnom povezivanju, ministaka je navela da očekuje da u narednih mesec dana bude potpisan ugovor sa azerbejdžanskim Socar-om o izgradnji gasne elektrane snage oko 500 megavata u okolini Niša. 

• Uz to, nastavljamo širenje infrastrukture izgradnjom novih gasnih interkonekcija sa Severnom Makedonijom i Rumunijom.

Kada je reč o uvođenju nuklearne energije, istakla je da nam je, zbog dotrajalosti postojećih termoblokova, neophodna dekarbonizacija i izgradnja novih kapaciteta bazne energije. 

• Zbog toga smo u prvoj fazi razvoja nuklearnog programa. Plan je da sredinom 2027. donesemo konačnu odluku, do 2032. budemo spremni za izgradnju, a da potencijalna nuklearna elektrana bude na mreži posle 2040. godine.

Mihailo Vesović (PKS), istako je da je, kada razgovara sa predstavnicima svih grana privrede, energetika uvek u osnovi i problema i konkurentnosti. 

• Ne možemo o njoj pričati izolovano, jer je ona fokus svakog privrednog razvoja. Naša situacija nije laka jer smo kontinentalna zemlja, pa uslovi našeg snabdevanja, dolazak do sirovina i njihova cena, u velikoj meri zavise od globalnih okolnosti i geopolitike. Zelena tranzicija je uslovljena potrebom da se odgovori na klimatske promene koje su naša realnost. Ovog leta smo se u energetskom sektoru sa tim suočili na najbrutalniji način, od funkcionisanja hidroelektrana do mogućnosti hlađenja nuklearnih reaktora. U takvim uslovima je jako teško napraviti predvidiv okvir za celokupnu privredu.

On je istakao da je zbog ambicioznih planova vezanih za data centre i razvoj veštačke inteligencije, rast potrebe za električnom energijom više nije linearan, već postaje eksponencijalan. 

• Očigledno je da je nuklearna energija postala najrelevantniji odgovor za prevazilaženje te potrebe, a u okviru državne strategije mi se kao Privredna komora snažno zalažemo i za razvoj vodonične industrije. Za ove promene nisu dovoljne milijarde, već desetine milijardi evra investicija koje se ne mogu generisati samo na unutrašnjem planu. Ključno je pitanje kojom brzinom i po kojoj ceni ćemo doći do cilja, ali i koliko će tog novca ostati u zemlji kroz razvoj ekonomije, održavanje postrojenja i usvajanje novih tehnologija. Za to nam je potreban i snažan, prilagodljiv regulatorni sistem.