Jedna jeziva rečenica je glavna zamka predatora na internetu: Samo 5% njih glumi decu, a evo kako ucenjuju najmlađe!
- Predatori na internetu koriste poruke poput 'da li te mama i tata razumeju' i 'ovo je naša tajna' da steknu poverenje dece i odvoje ih od roditelja. Fondacija navodi da se svega 5% njih predstavlja kao tinejdžeri, dok se većina otvoreno lažno prikazuje kao odrasla osoba.
- Kontakt često počinje na društvenim mrežama, u dopisivanju ili gejmingu, kroz pažnju, komplimente i osećaj pripadnosti, a zatim prelazi u traženje intimnih fotografija ili snimaka. Kada dobiju kompromitujući materijal, nasilnici ga koriste za ucenu i kontrolu žrtve.
Da li te mama i tata zaista razumeju? Pitanje koje u svojoj suštini nosi empatiju, zapravo je jedna o najjezivijih rečenica na internetu. U digitalnom svetu postavljaju ga predatori pokušavajući da u svoju mrežu uhvate maloletnike.
Koriste ga ne bi li decu i njihov bunt protiv svega, smatranje da su se roditelji urotili protiv njih, da su neshvaćeni i odbačeni, naposletku privukli za svoje strašne namere, predstavljajući im se kao ljudi koji su uspeli da izgrade savršenu porodičnu oazu.
I baš tim pitanjem kupuju pažnju, jer im kroz njega nude ono što klinci misle da nemaju, da im nedostaje, i da će taj neki čika, mnogo ređe teta, da ih napokon shvati.
Upravo na to ukazuje besplatni priručnik u izdanju Fondacije za bezbednost dece na internetu. Sadrži niz važnih objašnjenja, ali i nešto što se kosi sa uvreženim mišljenjem da se pedofili na mrežama kriju iza profila tinejdžera. Zapravo, to čini svega 5%. Ostali se otvoreno predstavljaju kao odrasle osobe. Ali osobe koje mogu da im pruže razumevanje koje roditelji ne mogu, pohvalu, osećaj pripadnosti, utisak da je nekome stalo do njih.
- Predator može govoriti detetu ono što želi da čuje, interesovati se za njegove probleme, stati na njegovu stranu u konfliktu sa roditeljima ili vršnjacima i postepeno izgraditi osećaj posebne povezanosti - kaže za Kurir Bojana Stanković, osnivač Fondacije.
Predator, kaže, pokušava da dete ubedi da ga roditelji ne razumeju, da će ga kazniti ili osuditi, dok je on navodno jedina osoba koja ga "zaista razume".
Nekoliko je poruka koje se iznova i iznova koriste...
- Mogu biti veoma suptilne: "Tvoji roditelji te ne razumeju", "Meni možeš da kažeš sve", "Ovo nemoj da im pričaš", "Oni će samo napraviti problem", "Samo ja znam kroz šta prolaziš", "Ovo je naša tajna" - objašnjava Stankovićeva i dodaje da je posebno važna i opasna reč - "tajna", jer svako insistiranje na njoj je znak za uzbunu.
Kontakt sa detetom može početi na društvenim mrežama, servisima za dopisivanje, gejming platformama, ali i u različitim grupama i zajednicama. Predator najpre pokazuje interesovanje, daje komplimente i pruža pažnju.
- Posebno im mogu biti zanimljiva deca koja u određenom trenutku traže pažnju, prihvatanje, razumevanje ili podršku. Predatori mogu pratiti njihove objave i komentare i tako uočiti da je dete usamljeno, da se posvađalo sa roditeljima ili da se oseća odbačeno. To ne znači da će svako takvo dete postati meta, ali takve informacije mogu biti iskorišćene za uspostavljanje kontakta i manipulaciju. Na gejming platformama kontakt može početi kroz zajedničku igru, pomoć, poklon ili virtuelni predmet, a zatim se komunikacija može prebaciti u privatne kanale - objašnjava Stankovićeva.
Kome prijaviti digitalno nasilje
- Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu - besplatan poziv na broj 19833 ili prijava putem platforme Pametno i bezbedno
- MUP, Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (VTK) - Prijavu podnesite u najbližoj policijskoj stanici ili slanjem e-maila na vtkŽmup.gov.rs.
- Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal: e-mail vtŽbg.vkt.jt.rs.
Sledeći korak, dodaje, ide ka traženju intimnih fotografija ili snimaka, a "u težim slučajevima predator može zahtevati i da dete pred kamerom izvršava seksualne radnje ili da se čak samopovređuje". Cilj je uspostavi što veću kontrolu nad žrtvom.
- Kada predator poseduje kompromitujući materijal, on može postati sredstvo za ucenu: "Ako ne uradiš ono što tražim, poslaću ovo tvojim roditeljima, prijateljima ili objaviti na internetu." Tu nastaje veoma opasan krug straha, stida i ucene. Dete može imati osećaj da više nema izlaz i da mora da nastavi da ispunjava zahteve nasilnika.
Upozorenje da se ne razgovara sa nepoznatim ljudima na internetu nije samo po sebi dovoljno.
- Decu treba učiti da prepoznaju ponašanja koja nisu bezbedna, bez obzira na to ko je osoba sa druge strane ekrana, poput insistiranja na tajnosti, seksualizovanja razgovora, traženje fotografija ili snimaka, emocionalne ucene i pokušaje da se dete udalji od ljudi kojima veruje.
Promene u ponašanju
Bojana Stanković kaže da bi roditelji trebalo da obrate pažnju na nagle i neuobičajene promene u ponašanju deteta, ali ističe da nijedan pojedinačni znak ne znači automatski da je dete žrtva nasilja.
- To mogu biti povlačenje, razdražljivost, anksioznost, promene u spavanju, izbegavanje škole ili prijatelja, gubitak interesovanja za aktivnosti koje je dete ranije volelo, kao i iznenadna tajnovitost u vezi sa telefonom i onlajn komunikacijom. Neka deca mogu početi da skrivaju ekran kada roditelj priđe, brisati poruke ili naloge, biti izrazito uznemirena nakon korišćenja telefona ili pokazivati strah kada stigne određena poruka ili poziv.
Kome prijaviti digitalno nasilje
- Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu - besplatan poziv na broj 19833 ili prijava putem platforme Pametno i bezbedno
- MUP, Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (VTK) - Prijavu podnesite u najbližoj policijskoj stanici ili slanjem e-maila na vtk@mup.gov.rs.
- Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal: e-mail vt@bg.vkt.jt.rs.
