Kazne i do milion dinara: Spaljivanje biljnih ostataka povećava rizik od požara na otvorenom i šteti zemljištu
- Od početka avgusta u Srbiji je registrovano skoro 6.000 požara, a više od 5.000 bilo je na otvorenom, često zbog paljenja biljnih ostataka.
- Stručnjaci upozoravaju da spaljivanje strništa šteti zemljištu i dugoročno smanjuje plodnost, pa preporučuju zaoravanje ostataka.
- Kazne za ovu praksu idu od 10.000 do 1.000.000 dinara, uz rizik od zatvora, gubitka subvencija i plaćanja vatrogasnih troškova.
Od početka avgusta, na teritoriji Srbije registrovano je skoro 6.000 požara, od kojih je, prema podacima MUP-a više od 5.000 na otvorenom. Neretko i zbog paljenja žetvenih i biljnih ostataka, što pojedini poljoprivrednici i dalje praktikuju da bi ih brže uklonili.
Paljenju slame i biljnih ostataka, što je izuzetno štetna, opasna i zakonom zabranjena praksa, poljoprivrednici najčešće pribegavaju jer je to, kako kažu, najbrži način da očiste njivu i pripreme je za narednu obradu, unište korov i štetočine, štedeći novac za gorivo potrebno za mehanizaciju.
Ali ono što sa vatrom uklone za nekoliko minuta, zemljištu, kažu stručnjaci, može naneti dugoročnu štetu.
Šta se spaljivanjem zapravo gubi i zašto je zaoravanje žetvenih ostataka mnogo bolje rešenje, objašnjava Snježana Vujinović savetodavac za melioraciju kruševačke Poljoprivredno savetodavne i stručne službe:
„To je jedna veoma neprijatna i nepotrebna poljoprivredna praksa koja možda jeste u jednu ruku njima lakša, ali to dugoročno gledano ostavlja veoma velike i štetne posledice i na zemljište i na celu životnu sredinu. Svakako je naš predlog da je posle berbe obavezno zaoravanje žetvenih ostataka jer na taj način oni doprinose očuvanju plodnosti zemljišta, strukture zemljišta, kao i vodno vazdušnih osobina zemljišta.Mi decenijama unazad gledano imamo postepen pad organske materije u zemljištu i zato je naša preporuka da na sve moguće načine poljoprivredni proizvođači utiču na očuvanje organske materije, i da zaoru te biljne ostatke kako bi uneli organsku materiju u zemljište. Veoma štetna praksa spaljivanja žetvenih ostataka na parcelama zapravo doprinosi uništavanju svog živog sveta u tom površinskom sloju zemljišta i dugoročno gledano dolazi do degradiranja zemljišta i smanjenja nivoa plodnosti zemljišta.Kad je zemljište zbijeno, kad je ono mrtvo, kad je spaljeno, tu i kad padne kiša to samo površinski otiče voda, nema sad nešto da se upije, da se zadrži. Tako da svakako trebaju da zaoravaj,u makar na bilo koji način da unesu, kad već imamo manjak stajnjaka,i sve se manje unosi stajnjak, da na druge načine , ili ovo tržišno đubrenje, znači da zaoravaju zelenu masu ili posle žetve, ili berbe, da zaoravaju ove biljne ostatke, da ako već ne možemo da povećamo nivo plodnosti i sadržaj organske materije u zemljištu, da se barem trudimo da ga održimo na ovom sada postojećem nivou."
Osim štete koju nanosi zemljištu i opasnosti da se vatra proširi, paljenje strništa i biljnih ostatatka može i skupo da košta . Od 10 do 50.000 poljoprivrednike i građane, a preduzetnike i zadruge od 300.000 pa čak do 1.000.000 dinara.
Prekršioci rizikuju i zatvor, gubitak državnih subvencija, kao i plaćanje troškova vatrogasnih intervencija.
Kurir.rs/RTS
