Stop divljanju na električnim trotinetima! Nadležni uvode jasna pravila i nalepnice: Evo ko mora na registraciju i koje su kazne za bahate vozače!
- Nadležni uvode nova pravila za laka električna vozila: umesto klasične registracije predviđeno je označavanje nalepnicom za vozila do 250 vati, 25 km/h i 35 kilograma.
- Posebna pažnja usmerena je na decu i bezbednost, jer električni trotineti nisu igračka, a dete starije od 14 godina može da ih vozi samo uz procenu roditelja.
Električna vozila sve su prisutnija na ulicama, a njihov razvoj u pojedinim slučajevima bio je brži od propisa. Zbog toga je u fokusu nadležnih uređenje pravila koja bi trebalo da omoguće jasnije razvrstavanje vozila, ali i veću bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja, objasnio je za "Euronews Srbija" da se kod lakih električnih vozila ne govori o klasičnoj registraciji, već o označavanju, odnosno izdavanju nalepnice.
- Ta nalepnica, kada se izda uz određenu proceduru, izdaje se sa ciljem da se utvrdi kroz određeni postupak da to vozilo ima manje od 250 vati, da ne može da se kreće više od 25 kilometara na čas i da nema težinu veću od 35 kilograma - rekao je.
Prema njegovim rečima, sada se pojavljuju i nova vozila — električni dvotočkaši — za koje je takođe potrebno da se jasno utvrde pravila.
- Sada smo u situaciji da to rešavamo određenim propisima na dobrobit svih građana, da znaju šta voze, gde mogu da voze, ko sme, ko je odgovoran i pre svega da zaštitimo najmlađe učesnika u saobraćaju - naveo je Ilić.
Profesor Miloš Pljakić sa Katedre za saobraćaj Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu je ocenio da električna mikromobilnost sama po sebi nije problem, već novi vid saobraćaja koji je potrebno pravilno uključiti u postojeći sistem.
- Elektro-mikromobilnost nije problem koji nas treba zabrinuti, već je novi vid saobraćaja koji moramo pravilno razvrstati, bezbedno uključiti u sistem i pratiti kvalitetnim podacima - rekao je Pljakić.
Pljakić ukazuje i na problem nedostatka podataka o ukupnom broju korisnika, zbog čega je teško precizno proceniti nivo rizika.
Jedan od važnih koraka je, prema njegovim rečima, precizna identifikacija vozila. To podrazumeva utvrđivanje stvarne snage motora, konstruktivne brzine, načina aktiviranja pogona, mase i drugih tehničkih karakteristika.
Takva klasifikacija trebalo bi da razjasni šta se smatra biciklom, električnim biciklom, mopedom ili motociklom, a samim tim i koje uslove korisnici moraju da ispune, gde mogu da se kreću, koja vozačka dozvola je potrebna i koja zaštitna oprema mora da se koristi.
Posebna pažnja na decu
Sagovornici su posebno ukazali na rizik kojem su izložena deca. Ilić apeluje na roditelje da električne trotinete i druga slična vozila ne posmatraju kao igračke ili nagrade.
- Takva vozila nisu igračka, takva vozila mogu da skupo koštaju kroz život i zdravlje - rekao je Ilić.
Kada je reč o električnim trotinetima, podsetio je da dete starije od 14 godina može da ih vozi, ali da roditelji treba da procene da li je dete psihofizički spremno da poštuje bezbednosne propise.
Istovremeno, Ilić navodi da građani ne bi trebalo da budu zabrinuti da će svaki električni bicikl morati da bude označen ili registrovan.
- Neće svaki električni bicikl morati da se označava i da se registruje - rekao je Ilić, uz objašnjenje da je cilj novih pravila da se preventivno reše problemi koji su se već sporadično pojavljivali.
Kao jedan od razloga za uređenje oblasti naveo je situacije u kojima se mala električna vozila koriste na način koji ugrožava bezbednost drugih učesnika, uključujući kretanje više maloletnih osoba na jednom vozilu i vožnju u pešačkim zonama.
Zaštitna oprema i potcenjivanje rizika
Pljakić upozorava da korisnici lakih električnih vozila često potcenjuju rizik. Prema podacima koje je izneo, svega 2,2 odsto posmatranih vozača električnih trotineta poštovalo je sva pravila.
Kacigu je koristio svaki četvrti korisnik, dok je svetloodbojni prsluk koristio svaki peti.
Govoreći o bezbednosti saobraćaja u Srbiji u celini, Ilić je naveo da se stanje prati kroz više pokazatelja i poredi sa prethodnim periodima, ali i sa najbezbednijim zemljama Evrope.
- Tačno je da je Srbija po javnom riziku negde pri dnu u odnosu na druge zemlje - rekao je Milan Ilić.
Istovremeno, naveo je da postoji opadajući trend broja stradalih. Prošle godine poginulo je 488 ljudi, dok je pre 15 godina taj broj bio oko 1.500.
Edukacija, infrastruktura i sprovođenje propisa
Profesor Pljakić je ocenio da sama identifikacija i označavanje novih kategorija električnih vozila neće značajno promeniti broj saobraćajnih nezgoda.
Kao važne mere izdvojio je smirivanje brzine, infrastrukturne mere i edukaciju, posebno onu koja počinje u porodici.
- Kada pričamo o edukaciji, mislimo pre svega i na porodicu, na neku osnovnu jedinicu društva koja pre svega teži ka tome da što bolje obezbedi dete, da spremi dete za saobraćaj, kako bi dete kasnije proisteklo u jednog ozbiljnog učesnika u saobraćaju, a pre svega, kada mislimo ozbiljnog, mislimo i na bezbednog - naveo je Miloš Pljakić za Euronews Srbija.
Sagovornici su saglasni da bezbednost u saobraćaju zavisi od kombinacije više faktora – od propisa i njihove primene, preko infrastrukture i tehničke ispravnosti i bezbednosti vozila, do ponašanja samih učesnika u saobraćaju.
Cilj novih pravila za električna vozila jeste da se jasno utvrdi ko šta vozi, pod kojim uslovima može da učestvuje u saobraćaju i ko snosi odgovornost, uz poseban fokus na zaštitu najmlađih učesnika.
Kurir.rs/Euronews
