Zverev opet pokazao - dijabetes ne određuje granice čoveka! Dr Ješić: Detetu ne treba ništa ograničavati, a pre svega snove da se nečim bavi!

Dijabetes ne određuje granice čoveka! To nam je još jednom pokazao teniser Aleksandar Zverev, koji je upravo osvojio US open. Iako ima tip 1 šećerne bolesti, iako je na insulinu od četvrte godine života, to nije prepreka da bude najbolji! Zato je uzor i nada milionima širom sveta.

Nemački teniser osvojio je svoj drugi grend slem, najveće takmičenje u ovom sportu. Nakon podizanja pehara, dvadesetdevetogodišnji šampion i trenutno drugi igrač sveta zahvalio je nekome ko nikada ne gleda njegove mečeve, ali mu je najvažnija osoba i u tenisu i u životu!

- Jer kada vašem četvorogodišnjem sinu dijagnostikuju dijabetes, a lekari vam u ordinaciji kažu da će život i bavljenje sportom za to dete biti veoma, veoma ograničeni, potrebna je izuzetno snažna majka da izađe odatle i kaže: "Moj sin će biti šta god poželi! Ako želi da bude teniser, biće teniser. Ako želi da se bavi nečim drugim, baviće se nečim drugim. Ali ova bolest nas neće definisati!" - kazao je usred Njujorka Zverev, koji često sam sebi daje insulin tokom pauza u meču, a koji je i osnovao fondaciju za pomoć deci sa dijabetesom širom sveta.

I Dejan Kilibarda, predsednik Alarma, udruženja roditelja dece i mladih obolelih od dijabetesa Srbije, roditelj je koji je, poput Zverevljeve majke, sinu rekao: "Ti možeš sve! Uspećemo!"

- Sin je imao pet godina kada smo saznali da ima dijabetes tipa 1. Zamislite taj šok, supruga i ja smo nedeljama plakali. I ne samo da je trebalo da se i sami suočimo sa tim, naučimo sve o dijabetesu i životu sa njim već i da detetu od pet godina na primeren način objasnimo da mu se život menja, ali i da ga ubedimo da će sve biti dobro. Zamislite još kako je bilo pre 10 godina! Tehnologije tada nisu bile dostupne u Srbiji, pa sam se dovijao da po inostranstvu kupujem senzore za kontinuirano merenje glukoze - kaže za Kurir Kilibarda i dodaje da je sada dosta lakše jer su i u našoj zemlji za decu, pa i neke kategorije odraslih, dostupni i senzori i insulinske pumpe o trošku države.

Ponosan je na sina, koji, gle slučajnosti, kao i Zverev trenira - tenis.

- I ne samo da redovno i često trenira, što znači maksimalnu posvećenost, već je i jedan od boljih u Srbiji u svojoj kategoriji. Čak smo uspeli da izgradimo kod njega toliku samouverenost da je bilo perioda kada je istovremeno trenirao i fudbal i plivanje i tenis. A potom je odlučio da se u potpunosti posveti tenisu. Uz to i sjajan je đak, upisao je 14. beogradsku gimnaziju, najtežu za upis ove godine. Mnogo je važno da ne forsirate i ne pritiskate dete, već da mu na pravi način objasnite da ono nije ništa manje sposobno i vredno od drugih. Naprotiv. Svest o tome da ima dodatne obaveze može da se preokrene u snagu. Naravno, važno je i da imate dobrog lekara u koga imate poverenje - ističe Kilibarda i u šali kaže:

- Možda i mi u kući imamo jednog Zvereva. U svakom slučaju, učimo ga da je nebo granica.

I sam Zverev je letos objašnjavao koliko mu vredi senzor koji pomoću algoritma na telefon isporučuje vrednosti glukoze, pa ne mora svaki čas da bocka prst kako bi iz krvi gledao koliki mu je šećer.

- Život sa dijabetesom postao je lakši poslednjih godina zahvaljujući tehnologiji. Zapravo, kod sebe uvek imam dva telefona. Jedan služi samo za teren, nema čak ni SIM karticu, niti bilo šta slično - i uglavnom ga imam kod sebe tokom celog meča. I zato mi sudije dozvoljavaju da proverim telefon, tako da ne moram da bockam prst pri svakoj pauzi i promeni strana. Ponekad se signal ne uhvati dovoljno brzo, pa tada ipak moram da bocnem prst - rekao je Zverev za BBC.

A da je Nemac odličan primer šta je danas moguće, ističe za Kurir dečji endokrinolog prof. dr Maja Ješić iz UDK Tiršova.

- Kod dijabetesa tipa 1, pankreas, tj. beta-ćelija pankreasa, ne proizvodi dovoljno insulina, hormona koji omogućava glukozi da iz krvi uđe u ćelije. I insulin, koji nadoknađujemo terapijom, praktično nadomešta ono što organizmu nedostaje. Ali uz savremenu terapiju, dobru edukaciju i praćenje, kao što vidimo i kod Zvereva, osoba može da se bavi vrhunskim sportom i da ostvaruje vrhunske rezultate. Dijabetes ne određuje granice čoveka - naglašava prof. Ješić i dodaje:

- Detetu uvek treba reći: "Ti nisi slabiji, niti si manje sposoban. Samo imaš jednu obavezu više, da vodiš računa o svom šećeru, tj. glikemiji. Kao što moraš da jedeš, tako samo imaš obavezu više uz obrok, da dodaš insulin." Ništa mu ne treba ograničavati, a pre svega snove da se nečim bavi. Naprotiv, fizička aktivnost je i te kako dobrodošla kod dece sa tipom 1 dijabetesa.

Ogromna je, navodi profesorka, razlika u odnosu na ranije godine, jer sad imamo veliki izbor senzora, pumpi i aplikacije koje omogućavaju da glukozu pratimo praktično u realnom vremenu i da mnogo ranije reagujemo na promene.

- I Zverev je upravo dobar primer: telefon i senzor mu omogućavaju i da prati glukozu, čak i tokom meča. Imamo mnogo dece koja imaju tip 1 dijabetesa i vrlo uspešno se bave sportom, a tehnologije im to olakšavaju. Tehnologija nije izlečila dijabetes, ali je znatno olakšala svakodnevno upravljanje njime i upravo zahvaljujući tehnologiji danas zaista može sve tako dobro da se reguliše, da praktično deca kao da nemaju dijabetes. Jedino mentalno moraju da budu naučena da imaju dodatnu obavezu, a mališanima to vrlo brzo postane i automatska radnja. Jednostavno, više i ne razmišljaju kad jedu, znaju da treba da dobiju insulin i budu dobro regulisana.

Alarm - borba za decu

Kilibarda ističe i da se Alarm svesrdno zalaže za dobrobit dece i mladih s dijabetesom:

- Podsećam da smo znatno uticali na to da u škole bude uveden Protokol za postupanje sa učenicima obolelim od dijabetesa, a sada se borimo da on bude i u vrtićima. Takođe, aktivno smo se zalagali i za nedavno usvojeni pravilnik kojim su proširena prava na senzore i pumpe o trošku države, ali i pacijentima postala dostupna ova pomagala više proizvođača. Aktivno radimo na tome da deca sa dijabetesom do 15. godine života imaju pravo na tuđu negu i pomoć i nadamo se da će uskoro ishod biti pozitivan.