Srce može da bude u opasnosti, a da to i ne osetite: Ovih 10 znakova i navika mnogi ignorišu, a mogu biti kobni
Srce može da bude ozbiljno ugroženo, a da toga uopšte nismo svesni. Povišen krvni pritisak, neobjašnjiv umor, blage aritmije, višak kilograma, pušenje i nedostatak kretanja često prolaze kao "uobičajene" tegobe i navike, dok istovremeno povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrti u svetu, a stručnjaci upozoravaju da se veliki broj prevremenih kardiovaskularnih događaja može sprečiti.
Svake godine od kardiovaskularnih bolesti u svetu život izgubi oko 20,5 miliona ljudi, dok više od 620 miliona ljudi živi sa nekim oblikom srčanog ili krvnožilnog problema. Ni Srbija nije izuzetak, gotovo polovina svih smrtnih slučajeva u našoj zemlji povezana je sa bolestima srca i krvnih sudova.
Zato Svetski dan srca, koji se obeležava 29. septembra, ove godine stavlja akcenat upravo na ono što često ne primećujemo. Pod sloganom „Bolest srca može biti neprimetna: Uhvati ritam srca! Ne propusti ni jedan otkucaj!”, pažnja je usmerena na prepoznavanje skrivenih simptoma, kontrolu faktora rizika i jednostavne promene koje mogu značajno da zaštite srce.
Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" je tim povodom podsetio na najznačajnije faktore rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.
Rizici za razvoj kardiovaskularnih bolesti
- Među najznačajnije faktore rizika koji direktno doprinose razvoju kardiovaskularnih bolesti (KVB) ubraja se grupa metaboličkih i bihejvioralnih poremećaja. Vodeće mesto zauzima povišen krvni pritisak (hipertenzija), koji se smatra pojedinačno najvećim pokretačem i uzrokom preko 10,8 miliona smrtnih slučajeva godišnje na globalnom nivou. Slede upotreba duvanskih proizvoda, koja je odgovorna za više od osam miliona smrtnih ishoda, kao i povišen nivo šećera u krvi i hronična fizička neaktivnost, pri čemu svaki faktor pojedinačno doprinosi globalnom mortalitetu sa oko šest odsto - navodi "Batut" i dodaje:
- Na kraju, prekomerna telesna masa i gojaznost ne samo da predstavljaju značajan rizik za nastanak bolesti srca i krvnih sudova, već i uzrok 3,7-5 miliona prevremenih smrtnih ishoda godišnje. Važno je naglasiti da savremene epidemiološke studije sve veći značaj pridaju i ekološkim faktorima, prvenstveno aerozagađenju, koje se danas klasifikuje kao vodeći faktor rizika u životnoj sredini sa blizu četiri miliona povezanih kardiovaskularnih smrti godišnje.
10 koraka do boljeg zdravlja i zdravijeg srca
1. Važnije je šta jedete, a ne koliko jedete! Ne preskačite obroke, birajte namirnice prema nutritivnoj, a ne engergetskoj vrednosti i isključite prženje i pohovanje kao načine pripreme hrane.
2. Planirajte obroke unapred. Izbegavajte visoko prerađene namirnice, pekarske proizvode i brzu hranu jer su prepuni skrivenih soli, šećera i štetnih transmasti. Ponesite obrok od kuće, a ukoliko jedete van kuće prednost dajte povrću, integralnim žitaricama, mahunarkama, voću.
3. Isključite alkohol ili smanjite njegov unos na minimum. Ne postoji „bezbedna” količina alkohola za kardiovaskularni sistem. Svako smanjenje ili potpuno izbacivanje alkohola direktno štiti vaše srce, jetru i krvne sudove.
4. Krećite se! Ispunite nedeljni plan redovne fizičke aktivnosti. Zlatni standard SZO za odrasle je 150 do 300 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno (oko 30 minuta brzog hoda dnevno, pet dana u nedelji). Svaki pokret se računa – dugotrajno sedenje je nezavisan faktor rizika za srce, čak i ako vežbate u teretani.
5. Uvedite "aktivni transport" u svakodnevicu. Kada god možete, zamenite automobil ili autobus pešačenjem ili vožnjom bicikla. Ako koristite javni prevoz, siđite dve stanice ranije. Strogo birajte stepenice umesto lifta, to je najlakši način da svakog dana uradite mini kardio-trening.
6. Recite odlučno ne duvanu i nikotinu. Prestanak pušenja je najbrža investicija u zdravlje. Već godinu dana nakon ostavljanja cigareta, rizik od srčanog udara pada na polovinu u poređenju sa pušačima. Važno je izbegavati i e-cigarete (vejp) i uređaje za zagrevanje duvana, jer oni takođe oštećuju krvne sudove.
7. Zaštitite se od pasivnog pušenja. Boravak u prostorijama sa duvanskim dimom nosi gotovo isti rizik kao i aktivno pušenje. Insistirajte na tome da vaš dom bude zona bez duvanskog dima.
8. Održavajte poželjnu telesnu masu. Višak masnih naslaga, naročito u predelu stomaka, direktno izaziva hroničnu upalu i insulinsku rezistenciju. Gubitak od samo pet odsto do 10 odsto viška telesne mase značajno rasterećuje srce i snižava krvni pritisak.
9. Saznajte svoj kardiovaskularni rizik. Posetite vašeg izabranog lekara koji će obaviti merenje telesne mase i odrediti indeks telesne mase, izmeriti obim struka i krvni pritisak i uputiti vas na laboratorijske analize (šećer u krvi, masnoće...). Ukoliko je potrebno lekar će preporučiti dodatne preglede, ali i dati savet o načinu ishrane i fizičkoj aktivnosti.
10. Upravljajte stresom kroz svesne pauze. Hronični stres aktivira simpatički nervni sistem i podiže krvni pritisak. Primenite tehniku "mikro-pauza” na poslu: na svakih sat vremena ustanite, istegnite se 3–5 minuta, uradite vežbe dubokog disanja ili izađite na svež vazduh.
Svetski dan srca obeležava se 29. septembra kroz široku mrežu globalnih i lokalnih aktivnosti koje organizuju članovi i partneri Svetske federacije za srce. Ovaj važan datum biće ispraćen brojnim javnim manifestacijama, stručnim predavanjima, tribinama, kao i sportskim i kulturnim događajima širom planete.
U našoj zemlji, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, u saradnji sa mrežom okružnih instituta i zavoda za javno zdravlje, tradicionalno planira realizaciju zdravstvenovaspitnih aktivnosti. Kroz predavanja, javne tribine i bazare zdravlja, građani će imati priliku da besplatno prekontrolišu svoje faktore rizika, posavetuju se sa lekarima i dobiju smernice kako da unaprede zdravlje svog srca, zaključuje se u saopštenju.
