Da li pekara sme ovo da radi? Beograđanka besna jer joj mere pecivo "u gram", evo šta kaže zakon
Kupovina peciva na meru za mnoge je potpuno uobičajena stvar, mušterija kaže koliko želi, radnik stavi proizvod na vagu, obračuna cenu i posao je završen. Međutim, jedna Beograđanka tvrdi da se u jednoj pekari u centru grada svaki gram peciva meri do poslednjeg detalja, što joj je, kako kaže, toliko zasmetalo da je počela da izbegava tu radnju.
Kako navodi za Kurir, u pitanju je pekara u koju je ranije često odlazila jer, prema njenim rečima, imaju najbolje koktel pecivo, koje posebno vole njena deca. Ipak, način na koji se obračunava roba počeo je ozbiljno da joj smeta.
- Cene malo-pomalo podižu, najskuplji su, ali tu odem s vremena na vreme jer imaju najbolje koktel pecivo, koje deca vole. Uzimam 100, 200 ili 300 grama, zavisi kako kada, i svaki put radnica meri bukvalno u gram - priča Beograđanka.
Kako opisuje, situacija se navodno ponavlja gotovo svaki put kada kupuje pecivo na meru.
- Ako bude, recimo, 210 grama, ona ili odlomi štapić da bi bilo tačno koliko sam tražila ili mi naplati svih 210 grama. Najviše me nervira kada ljudi čekaju u redu, a ona gleda da baš ubode gram, kao da će pekara propasti zbog nekoliko grama - kaže ona.
Posebno joj, dodaje, smeta što je navikla da u drugim pekarama prodavci uglavnom zaokruže količinu koju je tražila, pa joj, kako tvrdi, ne predstavlja problem ni kada dobije koji gram više.
- Nikada do sada nisam imala takvu situaciju kao kod njih. U većini pekara kažem 200 grama, oni stave malo više pet ili deset grama i ne prave problem. Ovde ukucaju baš svaki gram. Verovali ili ne, nervira me toliko da u poslednje vreme izbegavam da idem tamo. To sam videla samo kod njih i nigde više - navodi naša sagovornica, smatrajući takvu praksu "bahatom i bezobraznom".
Ali da li pekara zaista mora da meri "u gram"?
Iako mušteriji ovakav način prodaje može delovati sitničavo, posebno kada se zbog nekoliko grama usporava red, postoji važan detalj, roba koja se prodaje po masi mora da bude obračunata na osnovu stvarne količine.
Prema Zakonu o zaštiti potrošača, trgovac je dužan da potrošaču obezbedi robu u tačnoj meri ili količini i, kada je to primereno, omogući mu da tu tačnost proveri. Zakon takođe propisuje obavezu trgovca da jasno istakne prodajnu i jediničnu cenu robe.
To praktično znači da, ako kupac traži 200 grama peciva, a dobije 210 grama, trgovac može da naplati stvarno izmerenu količinu - pod uslovom da je cena jasno istaknuta i da je obračun transparentan. Isto tako, trgovac ne bi smeo da naplati količinu koju kupac nije dobio.
Drugim rečima, ne postoji pravilo po kojem pekara mora da "časti" mušteriju sa nekoliko grama više. Naprotiv, zakon govori o tačnoj meri ili količini.
Zato ono što jednoj mušteriji izgleda kao nepotrebno cepidlačenje, drugom može da predstavlja upravo ono što zakon traži, da plati onoliko koliko je dobio.
Zašto onda ovakva praksa toliko nervira potrošače?
Problem očigledno nije samo u nekoliko grama, već u celom utisku koji kupac dobija dok čeka da radnik nekoliko puta vraća pecivo na vagu, dodaje ili oduzima komade i ponovo proverava količinu.
