Danas je Mala Gospojina i ništa ne treba davati iz kuće: Evo koja se verovanja vezuju za ovaj veliki praznik - Jednu stvar žene ne smeju nikako da rade
- Srpska pravoslavna crkva i vernici 21. septembra obeležavaju Malu Gospojinu, praznik Rođenja Presvete Bogorodice i jedno od velikih crvenih slova.
- Uz praznik su vezani narodni običaji: izbegavaju se teški poslovi, žene i devojke odlaze u crkvu, a veruje se i da vedar dan najavljuje blagu jesen i zimu.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Malu Gospojinu, odnosno Rođenje Presvete Bogorodice, jedan od velikih praznika posvećenih Bogorodici.
Za Malu Gospojinu u Srbiji su se tokom vremena vezali brojni narodni običaji i verovanja. Posebno mesto praznik je imao među ženama, koje su se molile Presvetoj Bogorodici za zdravlje porodice, sreću dece i potomstvo.
Narodno verovanje
Prema narodnom verovanju, na ovaj praznik trebalo bi izbegavati teške fizičke i kućne poslove, a naročito se verovalo da nije dobro započinjati velike i važne poslove. Ovakva verovanja deo su narodne tradicije i ne predstavljaju crkvene zabrane.
Mala Gospojina nekada je označavala i početak perioda jesenjih svadbi, jer su do tada uglavnom završavani najvažniji letnji poljoprivredni poslovi. U mnogim krajevima Srbije na ovaj dan održavani su sabori i vašari kod crkava i manastira.
Lekovito bilje
Naši preci su pažljivo posmatrali i vreme. Verovalo se da sunčan i vedar 21. septembar najavljuje lepu i dugu jesen, dok je Mala Gospojina u narodnom kalendaru označavala i trenutak kada leto definitivno ustupa mesto jeseni.
Zanimljiv je i običaj vezan za period između Velike i Male Gospojine, poznat kao "međudnevnica". U pojedinim krajevima verovalo se da lekovito bilje ubrano tokom tih dana ima posebnu lekovitu moć.
Iako se mnogi od ovih običaja danas sve ređe praktikuju, Mala Gospojina ostala je jedan od značajnih praznika u srpskoj tradiciji, posebno vezan za porodicu, majčinstvo i zdravlje dece.
Mala Gospojina ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru označenih crvenim slovom. Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu, a ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka.
Praznično raspoloženje
Najveći srpski srednjovekovni zadužbinar kralj Milutin posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u kompleksu studeničkog manastira. Maloj Gospojini posebno se raduju mladi koji bi trebalo da pohode svetinje.
U narodu se ovaj praznik slavi i uz živopisne običaje, posebno posvećene rađanju. Neke porodice u svečanom ruhu, iako ne slave i ne idu na slavu, više dana provode u prazničnom raspoloženju, posebno u krajevima gde se održavaju malogospojinski vašari.
Veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na današnji praznik bude vedro bez oblaka i ako se vidi sunce veći deo dana. Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane.
Posebno svetkuju devojke i žene
Žene tako ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Postoji verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama.
Mala Gospojina je dan koji posebno svetkuju devojke i žene; one obavezno odlaze u crkvu na liturgiju i upućuju molitve Presvetoj Bogorodici koja je zaštitnica žena i dece. U narodu se veruje da deca koja se rode na Malu Gospojinu imaju posebnu zaštitu i blagoslov Majke Božije.
Veruje se da na dan rođenja Presvete Bogorodice ništa ne bi trebalo davati iz kuće - da "sreća ne bi izašla".
Mnoge porodice u Srbiji Malu Gospojinu slave kao krsnu slavu.
Kurir/ 24sedam
