"DRŽAVNO ZDRAVSTVO NIKADA NIJE BOLJE BILO NEGO SADA": Direktor Doma zdravlja Palilula o promenama koje su usledile za 14 godina: "Sada imate sve puta deset"
- Za zdravstveni sistem Srbije godišnje se izdvaja 5,2 milijarde evra, a u KCS je uloženo 350 miliona evra u prethodnih nekoliko godina.
- Izdvajanja za lečenje retkih bolesti danas su 94 puta veća nego pre 12 godina, uz ulaganja u opremanje ustanova i nove specijalizovane centre.
Za zdravstveni sistem Srbije se, prema najnovijim podacima, godišnje izdvaja 5,2 milijarde evra, dok je samo u KCS u prethodnih nekoliko godina uloženo 350 miliona evra. Uz to, značajno su povećana i izdvajanja za lečenje retkih bolesti. Danas su 94 puta veća nego pre 12 godina.
Ulaganja obuhvataju i završetak novih faza radova i kompletno opremanje zdravstvenih ustanova širom Srbije, kao i razvoj novih specijalizovanih centara. Istovremeno, prioritet su i bolji uslovi za zdravstvene radnike i rast primanja, dok se kao važan podatak navodi i da se više od 400 lekara vratilo u Srbiju. Istovremeno sa ovim zvaničnim podacima, konačno je javnosti predočen i program tzv. Studentske liste od 11 tačaka među kojima se našlo upravo i zdravstvo, pa je naveden i plan u pet tačaka, po meri čoveka.
A svih pet tačaka identične su onome što se inače sprovodi i radi u srpskom zdravstvu već 12 godina. Ni to možda nije toliko vredno komentara, koliko činjenica da je nosilac te iste liste lekar optuživan za agresivno ponašanje među zaposlenima i nasilje nad ženama.
Više o ovoj temi, za emisiju "Redakcija", govorio je dr Aleksandar Stojanović, direktor Doma zdravlja Palilula.
- Lepo ste na početku rekli: 5,2 milijarde evra se odvaja u poslednjih 14-15 godina. Kada sam 2012. godine došao na mesto direktora Doma zdravlja, imali smo dva-tri automobila koja su bila neispravna. Od opreme je bukvalno bilo minimuma. Kada sagledam period posle 14 godina i danas pogledam vozni park, opremu koju smo dobili u Domu zdravlja, sanaciju objekata... Kada kažem ulaganje od 5,2 milijarde evra, to nije samo u domove zdravlja, već i u bolnice, kliničke centre, gradske zavode, odnosno kompletno zdravstvo - počeo je Stojanović.
"Na levoj obali 50 godina ljudi nisu imali zdravstvo"
Ukazao je na velike promene na Paliluli, posebno kada je reč o dostupnosti zdravstvenih ustanova i usluga.
- U vreme kovida otvorili smo na levoj obali, ne dom zdravlja i ne zdravstvenu stanicu, nego bolnicu od 7.200 kvadrata. To je danas parametar. Kada neko dođe da vidi kako izgleda, ljudi ne mogu da veruju, stranci i novinari, da je to zdravstvena ustanova. Ne mogu da veruju da je to objekat od 7.200 kvadrata, sa podzemnim garažama, uslugama i svim specijalnostima. Ja ću se uhvatiti za Palilulu. Na levoj obali 50 godina ljudi nisu imali zdravstvo. Nije postojalo zdravstvo na levoj obali. Prođete Pančevački most i šta vam Bog da, od Krnjače do Dunavca. Danas tu imate preko 20 zdravstvenih stanica. Svako naselje ima zdravstvenu stanicu - nastavio je.
Stojanović je kroz primer Borče napravio poređenje uslova u zdravstvenoj ustanovi nekada i danas.
- Zdravstvena stanica Borča je najsavremenija, da joj pozavidi bilo koja zdravstvena ustanova u Evropi, sa svom opremom. Kada uđete, sačeka vas muzika, sve je kompjuterizovano. Ordinacije su prostrane, tu su čekaonice, mesto za doručak i ručak zaposlenih, parking. Jednostavno, poredim to sa 2012. godinom, kada nije bilo ništa. Tada je postojala zdravstvena ustanova u Borči u kojoj je, kada uđete, problem da se vratite, jer ne možete da se mimoiđete sa pacijentima koji idu, silaze i penju se. To je jedan drastičan primer napretka zdravstva od 2012. godine - objasnio je Stojanović.
Govoreći o promenama u zdravstvenom sistemu, napravio je paralelu između uslova u kojima se radilo pre 14-15 godina i današnjeg stanja, posebno se osvrnuvši na odnos zdravstvenih radnika prema pacijentima.
- Moj stav od prvog dana, gde god sam bio direktor, bio je da postoje tri najbitnije stvari: da svaki lekar, svaka sestra, svaki tehničar, svako zaposleno lice u zdravstvenoj ustanovi, bilo gde u bolnici ili domu zdravlja, kada dođe pacijentu kaže: "Dobar dan, kako ste?", da se nasmeje i da ga primi na jedan adekvatan, prijatan način. Jer dolazak u zdravstvenu ustanovu kod pacijenta stvara određeni sindrom straha. Čovek nije tu došao zato što želi, već zato što mora, jednostavno zato što ima potrebu. Ne kažem ja sada da su svi lekari to do kraja ispunjavali, ali ja slovim za strogog direktora. Ne strogog prema zaposlenima koji rade, već prema onima koji žele da svoju profesiju zloupotrebe i da zloupotrebe lečenje pacijenta - kaže direktor.
"Državno zdravstvo nikada nije bilo bolje nego sada"
Stojanović se prisetio svojih početaka u zdravstvu i uslova u kojima je radio, uporedivši ih sa stanjem koje, kako je naveo, postoji danas.
- Ministar Lončar je skoro lepo rekao jednu rečenicu, citiraću ga: "Nikada državno zdravstvo nije bolje bilo nego sada." Da se vratim mnogo dalje, u devedesete godine. Radio sam u Borči kao mlad doktor. Kada smo išli na teren, išao sam svojim autom, 1991. godine. Davno je to bilo, ali sećam se tih uslova i današnjih. Naravno da smo napredovali - prisetio se.
Osvrćući se na stanje u zdravstvu pre više od decenije, analizirao je tadašnji položaj Srbije u evropskim poređenjima i uslovima u zdravstvenim ustanovama.
- Oni sada mogu da pričaju o nosiocima lista, ovom doktoru, onom doktoru, ali neće da kažu istinu. Problem je istinu reći. Kaži istinu, pa dodaj: ispravićemo, popravićemo. Ali ne lagati i pričati kakvi su bili uslovi. Pogledajte kakav je bio Klinički centar Srbije, Klinički centar Niš, koji nije ni postojao. Znači, vi njega niste uopšte imali. Pominjala se Kamenica, nešto malo Dedinje i to je to. Sada imate sve puta deset. Da ne govorimo o tome kada pričam sa mojim drugarima iz inostranstva, gde sam dugo vremena proveo, i pričam im šta mi imamo. Mi imamo neke savremene aparate koje nema Evropa, koje mnoge zemlje nemaju. Vi da odete tamo da vidite kako izgleda - za Kurir televiziju, objasnio je Stojanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
