Od kiše do podzemlja, kroz pukotine u stenama i geološke slojeve, put vode može biti mnogo duži i složeniji nego što na prvi pogled možemo da zamislimo.
Voda koju danas sipamo u čašu prošla je svoj prirodni put mnogo pre nego što je stigla do nas.
Negde je pala kao kiša, negde prolazila kroz zemljište, a zatim pronalazila put kroz pukotine i šupljine u stenama.
Na tom putu dolazila je u kontakt sa stenama i mineralima, a njen prirodni mineralni sastav oblikovao se u geološkom okruženju kroz koje se kretala.
Priroda, naime, nema naš osećaj za žurbu.
Dok čoveku nekoliko stotina metara predstavlja ozbiljnu dubinu, podzemni svet funkcioniše po sasvim drugačijim merilima.
Zato je možda zanimljivije od samog pitanja koliko je voda duboko pitanje šta nam njeno poreklo i prirodno okruženje mogu reći o vodi koju pijemo.
VODA NE PUTUJE KROZ PRAZAN PROSTOR
Kada kiša padne na tlo, deo vode ostaje na površini, deo isparava, a deo pronalazi put prema podzemlju.
Tu počinje drugačiji deo njenog prirodnog puta.
U zavisnosti od geoloških uslova, voda može prolaziti kroz pukotine, šupljine i različite slojeve stena.
I dok se kreće kroz takvo okruženje, ona nije potpuno odvojena od njega.
Dolazi u kontakt sa stenama i mineralima, što utiče na njen prirodni mineralni sastav.
Zato dve vode koje na prvi pogled izgledaju potpuno isto,bistre, bezbojne i bez mirisa, ne moraju imati isti mineralni sastav.
Voda nosi trag prirodnog okruženja kroz koje je prošla.
ŠTA VODA „PONESE“ IZ SVOG PRIRODNOG OKRUŽENJA?
Jedan od načina da bolje upoznamo vodu jeste da pogledamo njen mineralni sastav i ukupnu mineralizaciju.
Kalcijum, magnezijum, natrijum, hidrokarbonati i druge mineralne materije koje nalazimo u vodi povezane su sa prirodnim okruženjem u kojem se voda nalazila i stenama i mineralima sa kojima je dolazila u kontakt.
Zato deklaracija na boci nije samo niz brojeva i hemijskih oznaka.
Ona može da nam kaže nešto više o vodi koju pijemo.
Ali nijedan pojedinačni mineral, jedna brojka ili podatak o dubini sami po sebi ne pričaju celu priču.
Tek kada ih posmatramo zajedno sa poreklom vode i njenim prirodnim okruženjem, dobijamo potpuniju sliku.
JEDAN POGLED NA DEKLARACIJU MOŽE DA OTKRIJE MNOGO
Zato ponekad vredi zastati ispred police sa vodama i pogledati ono što obično preskačemo.
Kalcijum.
Magnezijum.
Natrijum.
Hidrokarbonati.
Ukupna mineralizacija.
Na prvi pogled samo nekoliko podataka.
Ali kada znamo šta predstavljaju, oni nam pomažu da bolje upoznamo vodu koju svakodnevno pijemo.
Jedan konkretan primer takvog prirodnog porekla nalazi se u Banji Vrujci.
Na dubini od 605 metara nalazi se prirodno zaštićen arteški sistem iz kojeg dolazi VODAVODA.
Tih 605 metara sami po sebi nisu dokaz kvaliteta vode.
Ali jesu važan podatak o njenom poreklu i prirodnom okruženju u kojem se nalazi.
Možda je upravo to najzanimljivije kod vode.
Ono što vidimo u čaši samo je njen poslednji, nama vidljiv deo.
Iza njega postoji prirodni put koji ne možemo da vidimo, ali o kojem možemo mnogo da saznamo.
A kada znamo više o poreklu, sastavu i putu vode, bolje razumemo ono što svakoga dana biramo.
VODAVODA
IZ DUBINE. IZVOR SKLADA.