Lazarević sa timovima UKC Niš ukinuo liste čekanja: Pacijent je svetinja, idemo do poslednjeg sela na jugu Srbije

V. d. direktora UKC Niš doc. dr Milan Lazarević, koji je na čelu ustanove od maja, poručio je u intervjuu za Kurir da su lekari i medicinski timovi uspeli da ukinu liste čekanja.

Koliko su nove metode lečenja i dijagnostike podigle kvalitet lečenja na jugu Srbije?

- UKC Niš mora da bude mesto u koje pacijent dolazi sa poverenjem da će dobiti najbolju moguću zdravstvenu uslugu, bez obzira na to gde živi. Uveli smo nove metode lečenja i dijagnostike. Uradili smo prve TAVI procedure u Nišu, tj. ugradnju aortne valvule minimalno invazivnim putem, bez otvaranja grudnog koša. Tri pacijenta su uspešno lečena ovom metodom. Urađena je i prva krioablacija atrijalne fibrilacije, a intervenciona kardiologija dobija novu snagu. Otvorili smo Centar za terapiju bola, prvi te vrste južno od Beograda, kako bi pacijenti ovu vrstu terapije mogli da dobiju u državnom sistemu. Pripremamo i otvaranje Bolničke banke krvi. Naša poruka je jednostavna - krv će čekati pacijenta, a ne pacijent krv. Ulažemo u dijagnostiku, operacione sale, dijalizu, pedijatrijsku hirurgiju, ginekologiju i akušerstvo, kao i u opremu koja će omogućiti da pacijenti na jugu Srbije dobiju lečenje koje je dosad često bilo dostupno samo u najvećim centrima.

Najavljene su važne investicije, poput novog porodilišta. Koliko su ovakva ulaganja važna za promenu demografske slike?

- Novo porodilište nije samo građevinski projekat. To je ulaganje u majke, bebe, porodice i budućnost Niša i jugoistoka Srbije. Reč je o investiciji vrednoj oko 10 milijardi dinara, odnosno približno 100 miliona evra. Plan je da novo porodilište bude završeno do 2029. godine. Kada ulažete u porodilište, vi ne gradite samo zidove i operacione sale. Vi šaljete poruku mladim ljudima da država misli na njihovu decu i njihovu budućnost. To je investicija u život.

Koji ste sebi glavni cilj postavili kao merilo uspeha, šta je to po čemu bi tri miliona ljudi, koliko se procenjuje da gravitira prema UKC, tj. zavisi od vaših usluga u najtežim situacijama, ali i zaposleni, trebalo da pamte vaš mandat?

- Moj najveći cilj je da pacijent nikada ne oseti da je sam. Ako čovek dođe u UKC Niš, mora da zna ko ga prima, ko ga leči, kome može da se obrati i šta je sledeći korak. Zato smo ukinuli liste čekanja, uveli nove metode, otvorili nove ambulante, ulažemo u opremu i ljude, a lekare smo izveli i van zidova bolnice. Skoro 2.000 ljudi već je pregledano u preventivnim kardiološkim akcijama na terenu. Niš je, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, izveo mobilne medicinske timove i studente na teren. Ići ćemo do poslednjeg sela i do poslednjeg čoveka. Jer jedan pregled nije kraj, već početak brige o čoveku. Zato uvodimo i kol-centar koji će pratiti pacijente nakon pregleda. Od prvog pregleda do kontrole i terapije pacijent nije sam.

Predsednik Aleksandar Vučić u više navrata je isticao da jug Srbije mora imati podjednako modernu zdravstvenu zaštitu kao Beograd. Koliko se ta državna strategija već preslikala na rad UKC Niš i u čemu se ogleda?

- To se vidi u svakom novom projektu, novoj metodi i svakom pacijentu koji dobije mogućnost lečenja bliže svom domu. Kada uvedemo TAVI u Nišu, kada radimo krioablaciju, kada otvaramo Centar za terapiju bola, kada pripremamo Bolničku banku krvi, kada ulažemo u operacione sale i opremu, mi zapravo govorimo jedno - pacijent sa juga Srbije zaslužuje istu šansu kao pacijent u Beogradu ili bilo kom drugom velikom centru. To je suština državne strategije. Ali postoji još jedna stvar koja mi je izuzetno važna. Armija belih mantila izašla je iz operacionih sala, amfiteatara i ambulanti i otišla na teren. Lekari, mladi lekari i studenti došli su do ljudi u najudaljenijim selima, do onih koji godinama nisu stizali do vrhunskih specijalista. U Kamenici sam jednoj starijoj ženi rekao: "Dobar dan, majko, kako si?" Odgovorila mi je: "Mnogo je dobro što ste došli, bog vas blagoslovio." To je za mene medicina. Čovek ispred vas, njegov strah, njegova muka i njegova nada.

Jug Srbije se godinama suočavao sa odlivom medicinskog kadra. Sada se to umnogome promenilo, pa zdravstveni radnici žele da baš u Nišu grade svoju karijeru. Šta se to desilo? Koje ste im uslove obezbedili i šta još planirate da bi oni imali vrhunsko okruženje i finansijsku potporu poput kolega u najrazvijenijim klinikama u inostranstvu?

- Najbolja bolnica nije ona koja ima samo najskuplji aparat. Najbolja bolnica ima ljude koji znaju da ga koriste. Zato sam posebno ponosan na kadrovsku politiku. Imamo 29 specijalizacija i 17 užih specijalizacija, ukupno 46 lekara koji se pripremaju za budućnost UKC Niš. Želim da mladi lekar zna da ovde može da uči, da napreduje, da radi sa najsavremenijom opremom i da bude deo velikih medicinskih timova. Uslovi rada moraju da se poboljšavaju, ali moramo da stvaramo i atmosferu u kojoj lekar želi da ostane. Ako stvorimo sistem u kome mladi stručnjaci vide svoju budućnost u Nišu, napravili smo ogroman korak za ceo jug Srbije.

Imenovani ste u privremeni savet Fakulteta srpskih studija u Nišu. Šta taj projekat znači za očuvanje nacionalnog identiteta i obrazovnu ponudu juga Srbije i kakva je vaša uloga u tome?

- Kada me pitaju zašto Fakultet srpskih studija i zašto baš sada, ja postavljam jedno jednostavno pitanje: zašto bi bilo sporno da Srbija institucionalno jača oblasti koje se bave njenim jezikom, istorijom, kulturom i nacionalnim identitetom? Brojne države u regionu i Evropi decenijama ulažu u institucije i studijske programe koji se bave njihovim jezikom, kulturom, istorijom i identitetom. Ne vidim razlog zbog kojeg bi Srbija bila izuzetak. Fakultet srpskih studija treba da bude ozbiljna akademska i naučna institucija, sa kvalitetnim programima, nastavnicima i studentima. Od kulturologije i arheologije do interdisciplinarnih programa, prostor za razvoj postoji. Suština nije da se nešto ukida, već da se stvori institucija koja će te naučne oblasti razvijati, širiti i dati im veći značaj u našem sistemu visokog obrazovanja. Najbolji odgovor svim kritikama daće vreme: ozbiljan rad, kvalitetni studenti i rezultati.

Niš se posmatra kao jedan od politički najzahtevnijih i najdinamičnijih gradova u Srbiji. Predvodite niški odbor Pokreta za narod i državu, koji je inicirao predsednik Aleksandar Vučić, i shodno tome kakva su vaša očekivanja od oktobarskih izbora i na koji način pokret planira da animira birače koji traže konkretne rezultate, a ne praznu retoriku?

- Niš je grad koji veoma dobro ume da prepozna razliku između reči i rezultata. Zato mislim da će i na izborima građani najbolje procenjivati ono što je urađeno, a ne ono što je samo obećano. U Nišu se danas govori o novom porodilištu, velikim zdravstvenim investicijama, Naučno-tehnološkom parku, energetskoj stabilnosti, infrastrukturi, železničkom povezivanju i novim radnim mestima. U zdravstvu se rezultat vidi onda kada pacijent ne čeka, kada dobije novu terapiju, kada lekar dođe u njegovo selo i kada zna kome može da se obrati. Mislim da je to model koji građani mogu da procenjuju: konkretan rad, odgovornost i rezultati. Nišu su potrebni mir, stabilnost, razvoj i ljudi koji će preuzeti odgovornost da se poslovi završe.

Gde vidite sebe nakon izbora - primarno u zdravstvenom sistemu ili na višim političkim funkcijama?

- Ja sam lekar, humanista i moj život je oduvek bio briga za čoveka. Gde god da radim, moj zadatak je da služim državi i čoveku najbolje što umem. Funkcija dođe i prođe. Ono što ostaje jesu rezultati i ljudi kojima ste pomogli. Meni je važno da pacijent zna da nije sam. Da zna da će neko da ga sasluša, pregleda, leči i prati. Zato smo izveli lekare na teren. Zato idemo do poslednjeg sela. Zato će kol-centar pratiti pacijente i posle pregleda. Od prvog pregleda do kontrole i terapije pacijent nije sam. Pacijent je svetinja. Hipokratova zakletva nije samo reč već obaveza da svakom čoveku obezbedimo dostojanstveno lečenje.