Da li u kafu stavljate šećer ili je pijete crnu? Naučnici otkrili šta omiljeni napitak govori o vama: Gorčina razotkriva mračne crte ličnosti!
- Studija iz 2015. povezala je sklonost ka gorkim ukusima, uključujući crnu kafu, sa mračnim crtama ličnosti, ali samo kao korelaciju.
- Kasnija istraživanja nude drugačije objašnjenje: izbor crne kafe može biti vezan za genetiku i brži metabolizam kofeina.
- Autori upozoravaju da ukus za gorčinu ne otkriva pouzdano karakter, već je rezultat složene mešavine genetike, psihologije i navika.
Nedavna studija povezala je u svom istraživačkom radu ljude koji imaju sklonostoi ka gorkim ukusima svih vrsta kafa sa mračnim crtama ličnosti. Nauka je ipak daleko od konačnog odgovora, a novija istraživanja nude složenija i neočekivana objašnjenja.
Da li jutro započinjete jakom crnom kafom bez šećera ili veče završavate džin-tonikom? Prema studiji psihologa Kristine Sagloglu i Tobijasa Grajtemajera sa Univerziteta u Insbruku, objavljenoj 2015. godine u časopisu Appetite, vaš izbor pića mogao bi da otkrije više od puke navike.
Istraživanje, koje je obuhvatilo skoro hiljadu ispitanika, pokazalo je da postoji značajna veza između uživanja u gorkim ukusima i sklonosti ka takozvanim mračnim crtama ličnosti. Učesnici su prvo ocenjivali koliko vole namirnice iz četiri kategorije ukusa – slatke, slane, kisele i gorke, a zatim su popunjavali upitnike koji mere makijavelizam (sklonost manipulaciji), narcizam (preterana samozaokupljenost), psihopatiju (nedostatak empatije) i svakodnevni sadizam (uživanje u tuđoj patnji). Rezultati su bili jasni: sklonost ka gorkom pokazala se kao najsnažniji pokazatelj za sve navedene osobine.
Korelacija, ne uzročnost
Ključno je razumeti da ova studija ukazuje na korelaciju, a ne na uzročnu vezu. Drugim rečima, to što neko voli gorku hranu ne znači da ga je ona učinila bezosećajnim, niti da će promena narudžbine u kafiću promeniti nečiji karakter.
Autori studije, Sagloglu i Grajtemajer, ponudili su objašnjenje. Oni smatraju da bi zajednički imenitelj mogla da bude opšta tolerancija na neprijatne ili averzivne senzacije. Osoba koja lakše podnosi gorčinu na jeziku možda, odvojeno od toga, lakše podnosi i teške socijalne interakcije ili ima smanjenu osetljivost na tuđu patnju. U prilog oprezu idu i kasnija istraživanja.
Studija u kojoj su anketirani studenti sa Rolins koledža iz 2017. godine, iako sprovedena na malom uzorku od 40 učesnika, nije uspela da ponovi nalaze o vezi između gorkog ukusa i psihopatije. S druge strane, jedan sveobuhvatni sistematski pregled 24 različite studije iz ove oblasti potvrdio je da veza između sklonosti ka gorkom i antisocijalnih osobina i dalje postoji, ali su i sami autori pozvali na dodatna istraživanja sa standardizovanim metodama.
Genetika kao ključni faktor
Novija istraživanja nude potpuno drugačiju perspektivu koja se udaljava od psihologije i zalazi u polje genetike. Studija sprovedena na Univerzitetu Nortvestern sugeriše da sklonost ka crnoj kafi možda uopšte nije povezana sa karakterom, već sa načinom na koji naše telo obrađuje kofein. Istraživači su otkrili da osobe sa specifičnom genetskom varijantom koja omogućava brži metabolizam kofeina imaju veću verovatnoću da piju kafu bez mleka i šećera.
Objašnjenje je logično: ove osobe nauče da povezuju prirodnu gorčinu kafe sa njenim brzim i snažnim stimulativnim efektom. Pošto taj efekat kod njih kraće traje, oni teže da piju više kafe kako bi održali nivo budnosti, a vremenom razvijaju toleranciju, pa čak i ljubav prema intenzivnom, gorkom ukusu koji asociraju sa željenom dozom energije.
Na kraju,izgleda da je naša paleta ukusa oblikovana složenom interakcijom genetike, psihologije, kulture i ličnih iskustava. Mnogi ukusi, poput piva, vina ili ljutih papričica, u početku su neprijatni, ali vremenom postaju stečeni i voljeni kroz ponovno izlaganje i socijalni kontekst.
Posmatrati nečiju kompleksnu ličnost na osnovu toga da li dodaje šećer u kafu predstavlja zabavno, ali i preterano pojednostavljeno tumačenje nauke koja je i sama još uvek u potrazi za konačnim odgovorima.
Kurir.rs/RTS
