Lekar upozorava, ovo može biti smrtonosno! Nagli pad temperature okidač za INFARKT I MOŽDANI UDAR: Ako osetite OVIH 5 simptoma, odmah zovite Hitnu!
- Nagli pad ili skok temperature, uz promenu pritiska, posebno opterećuje srce i krvne sudove, a najugroženiji su stariji, deca i hronični bolesnici.
- Lekar upozorava da bol u grudima, širenje bola ka vilici ili ramenu i gušenje zahtevaju hitan poziv pomoći, jer mogu najaviti infarkt ili moždani udar.
Dolazak jeseni i nagle promene temperature često donose osećaj umora, pospanosti i teže prilagođavanje organizma. O tome kako ove promene utiču na zdravlje, a posebno na kardiovaskularni sistem, u jutarnjem programu Jutro je Radio Beograda 1 govorio je prof. dr Petar Otašević, upravnik Klinike za kardiologiju Instituta Dedinje.
Prema rečima dr Otaševića, svaka promena vremena utiče na naš organizam, ali ukoliko su te promene postepene, organizam ima dovoljno vremena da se privikne. Međutim, problem nastaje kada dođe do naglih skokova ili padova temperature - kada se razlika kreće preko 20 ili 25 stepeni u kratkom vremenskom periodu - praćenih naglom
promenom atmosferskog pritiska.
U takvim situacijama organizam nema dovoljno vremena za adaptaciju, što kod osoba sa hroničnim bolestima, hipertenzijom ili prethodnim infarktom može izazvati ozbiljne tegobe.
Naglo zahlađenje predstavlja poseban stres za organizam, naročito za starije osobe, decu i hronične bolesnike čiji su odbrambeni mehanizmi slabiji. Kada je hladno, dolazi do grča i sužavanja krvnih sudova, što direktno utiče na porast krvnog pritiska.
Visoke vrednosti pritiska mogu dovesti do osećaja zamora, gušenja i ozbiljnih kardiovaskularnih poremećaja. Tokom hladnijih perioda češće se javljaju akutni koronarni sindrom i moždani udar.
Dr Otašević upozorava da se posebna pažnja mora obratiti na pojavu bolova u grudima, koji mogu biti znak angine pektoris ili progresije ka akutnom infarktu miokarda. Bol u sredogruđu koji se širi ka vilici ili ramenu, ima karakter stezanja, pečenja ili težine u grudima i traje duže od nekoliko minuta, znak je da hitno treba kontaktirati
lekara ili službu hitne pomoći.
Zbog promene temperatura, terapija koja je odgovarala tokom leta možda više neće biti adekvatna. Dr Otašević naglašava da se terapija nikada ne sme menjati na sopstvenu ruku, već isključivo u dogovoru sa lekarom nakon provere vrednosti krvnog pritiska.
Kako bi se organizam što lakše prilagodio prelazu iz leta u jesen i sačuvalo zdravlje, savetuju se dovoljno sna, redovna fizička aktivnost poput brzog hoda na svežem vazduhu, pravilna ishrana uz izbegavanje teške hrane i slojevito oblačenje.
Kurir.rs/RTS
