Sutra je Krstovdan: Obavezno unesite 2 stvari u kuću i uradite ovo, inače se veruje da će vam cele godine sve ići naopako
- Pravoslavni vernici 27. septembra obeležavaju Jesenji Krstovdan, veliki praznik sa strogim postom, a mnogi tog dana jedu samo hleb i grožđe.
- Uz običaje poput unošenja bosiljka i vraćanja dugova, veruje se i da je dobro srediti kuću i pripremiti je za zimu.
- Narodna verovanja kažu da oblačan Krstovdan najavljuje snegovitu zimu, a vedar suvomrazicu.
Pravoslavni vernici 27. septembra obeležavaju Jesenji Krstovdan, poznat i kao Vozdviženje Časnog Krsta. Ovaj veliki praznik, označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, nosi snažnu poruku duhovnog i telesnog pročišćenja, ali i simboličan početak priprema za predstojeće hladne dane.
Prema predanju, 326. godine carica Jelena, majka cara Konstantina, pronašla je krst kada je otišla u Palestinu da poseti sveta mesta.
Patrijarh Makarije je, posle otkrića carice Jelene, pred okupljenim narodom uzdigao Krst koji je Hristos nosio do Golgote, pa otuda i naziv Vozviždenje u bogoslužbenom kalendaru, gde je praznik obeležen crvenim slovom kao zavetni praznik.
Kako kaže hrišćansko predanje, narod je odgovorio patrijarhu molitvom Gospodi pomiluj, koja se i do danas na isti način peva na pravoslavnim liturgijama.
Na taj praznik, istovremeno se slavi uspomena na povratak Časnog krsta iz Persije u Jerusalim.
Krst je čuvan u srebrnom sanduku u jerusalimskoj crkvi Vaskrsenja do 614. godine, kada su Persijanci zauzeli Jerusalim.
"Kada je car Hozroj osvojio Jerusalim i mnogi narod odveo u ropstvo, Krst bi prebačen u Persiju", odakle ga je na Golgotu, "hodeći bosonog i u bednoj odeći, izneo car Iraklije", zapisano je u Ohridskom prologu vladike Nikolaja Velimirovića.
"Tada Časni krst bi položen u hram Vaskrsenja, na radost i utehu celog hrišćanskog sveta", napisao je episkop Nikolaj.
Tokom ratova krst se izgubio, a kasnije, kada je ponovo nađen, njegove delove uzimali su spretni vernici u nadi da imaju veliku moć, pošto su napravljeni od svetog drveta.
Prema nepotvrđenim podacima, čak su i neki srpski vladari imali delove tog krsta.
Post - više od odricanja od hrane
Na Krstovdan se po pravilu posti, ali post se ne odnosi samo na jelovnik, već i na stanje duha. Ishrana tog dana svedena je na najjednostavnije - hranu bez ulja i bez namirnica životinjskog porekla. Ali suština je dublja.
- Post na Krstovdan nije samo telesna disciplina, već i prilika za duhovno čišćenje i smirenje, ističu duhovnici.
Uzdržavanje od negativnih misli, loših postupaka i unutrašnje nemire predstavlja glavni cilj ovog posta, čime se vernik približava unutrašnjem miru i duhovnoj jasnoći.
Bosiljak kao zaštitnik doma
Jedan od poznatih običaja vezanih za Jesenji Krstovdan jeste unošenje osveštanog bosiljka u kuću. Ova mirisna biljka ima posebno mesto u pravoslavnoj tradiciji.
- Bosiljak se smatra simbolom mira, vere i zaštite, a veruje se da njegovo prisustvo u domu štiti ukućane od loše energije i bolesti.
Zašto se jede grožđe baš na ovaj dan?
Grožđe ima posebno značenje na Krstovdan. Ono se tog dana jede kao simbol duhovne i materijalne blagosti, a u narodnom verovanju donosi sreću onome ko ga tog dana pojede.
- Grožđe simbolizuje slatku pobedu i plodnost, a konzumiranjem na Krstovdan prizivamo obilje i uspeh, kaže predanje.
Povratak dugova - čin čišćenja savesti
Još jedan važan običaj koji se vezuje za ovaj praznik jeste vraćanje dugova – ne samo materijalnih, već i moralnih. Ovaj gest simbolizuje spremnost da se odnosi među ljudima očiste i svedu na poštenje i međusobno poštovanje.
- Vraćanjem dugova oslobađamo se tereta i stvaramo mir sa drugima, ali i sa samima sobom.
Dan za jačanje vere i porodičnih vrednosti
Krstovdan je, iznad svega, poziv vernicima da se podsete duboke snage koju nosi vera, ali i da neguju porodične i zajedničke vrednosti. Ovaj praznik ne podseća samo na Hristov krst, već i na snagu koju ljudi mogu pronaći u veri, skromnosti i iskrenim delima.
Običaji na Jesenji Krstovdan: Dobro je srediti kuću
Na Krstovdan se drži strogi post, a mnogi vernici tog dana jedu samo hleb i grožđe, piše RTS.
Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba sređivati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na taj dan je dobro srediti kuću i tako je pripremiti za zimu. U suprotnom, veruje se da će vam cele godine sve "ići naopako".
U svim selima isplaćuju se ljudi koji čuvaju polja od Đurđevdana do Krstovdana i koji teraju ptice i naplaćuju se globe od onih čija stoka pravi štete na tuđim njivama. Isplaćuje se onoliko koliko je dogovoreno ο Đurđevdanu.
Na jesenji Krstovdan, prema drevnim običajima, bere se i posvećuje bosiljak, jer se veruje da ima moć da odnese negativnu energiju.
Narodna verovanja: Na Krstovdan se vidi kakva će zima biti
Prema narodnom verovanju, ako je na Krstovdan oblačno, zima će biti bogata snegom, a ako nema padavina naredna godina biće sušna.
Ako je Krstovdan oblačan, zima će biti snegovita. Ako je vedar, biće suvomrazice.
Ako do Krstovdana ne odu laste, neće biti jake zime, piše Danas.
Tiha kiša o Krstovdanu takođe predskazuje blagu zimu.
Grmljavina o Krstovdanu predskazuje plodnu godinu.
Znimljivo je i da se za ljude rođene na ovaj dan veruje da na svojim nejakim plećima nose senku Časnog krsta i da su zato pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke.
Krstovdan se slavi dva puta godišnje
Krstovdan je veliki praznik koji se slavi dva puta godišnje: 27. septembra – jesenji Krstovdan i 18. januara - zimski Krstovdan.
Kurir/ Stil
