Veliko naučno otkriće! Jajnici ne prestaju sa radom posle menopauze: Naučnici u šoku nakon što su otkrili šta ovaj organ zapravo radi u starijim godinama!
- Istraživanja pokazuju da jajnici posle menopauze nisu neaktivni, već prolaze kroz biološku transformaciju i i dalje utiču na zdravlje žena.
- Naučnici su u starijim jajnicima otkrili promene u proteinima, veću upalnu i imunološku aktivnost, kao i moguće preuzimanje proizvodnje hormona od drugih ćelija.
Najnovija naučna istraživanja pokazuju da jajnici nakon menopauze ne prestaju sa radom, već prolaze kroz značajnu biološku transformaciju i preuzimaju novu ulogu u održavanju celokupnog zdravlja žena.
Kada je Frančeska Dankan odlučila da istraži šta se dešava u jajnicima nakon menopauze, pretpostavila je da neće pronaći mnogo toga zanimljivog. Tokom reproduktivnih godina žene, jajnik je izuzetno dinamičan organ koji menja oblik i funkciju iz dana u dan tokom ciklusa.
Međutim, nakon menopauze, kada se zaliha jajnih ćelija smanji i proizvodnja hormona opadne, jajnici se često posmatraju kao prazne i neaktivne vreće.
- Pretpostavila sam da samo stoje tamo potpuno inertni - kaže Dankanova, reproduktivna biološkinja sa Univerziteta Nortvestern, koja je posmatrala jajnike u postmenopauzi samo kao deo šireg projekta mapiranja procesa ćelijskog starenja u telu.
Umesto toga, Dankanova je otkrila da stariji jajnici nisu ni blizu stagnacije. Analizirajući proteinski sastav jajnika žena u postmenopauzi starosti između 50 i 75 godina, njen tim je otkrio da se molekularni potpisi značajno razlikuju kroz decenije.
Najstariji jajnik na molekularnom nivou uopšte nije ličio na organ žene u šezdesetim ili sedamdesetim godinama, što je bio nalaz koji ju je potpuno šokirao. Kako je objasnila Dankanova, očigledno je da se u tom organu i dalje nešto važno dešava.
Nova uloga u očuvanju zdravlja žena
Novi talas otkrića primorava istraživače da prestanu da posmatraju jajnik isključivo kao fabriku jajnih ćelija sa rokom trajanja, već kao organ koji utiče na opšte zdravlje žene i oblikuje putanju starenja dugo nakon što reproduktivne godine prođu.
Ono što naučnici tek počinju da razumeju jeste da li su te promene nakon menopauze štetne, zaštitne ili predstavljaju neku kombinaciju ta dva faktora koja se menja tokom vremena.
Ovo nije prvi put da je uloga jajnika u održavanju zdravlja potcenjena. Decenijama su hirurzi uklanjali zdrave organe tokom histerektomija, smatrajući da oni ne rade ništa korisno osim što predstavljaju rizik za razvoj raka.
Ipak, pre dvadeset godina počeli su da se gomilaju dokazi koji pokazuju da uklanjanje zdravih jajnika zapravo šteti celokupnom zdravlju žene, povećavajući rizik od demencije, kardiovaskularnih bolesti i prerane smrti.
Pošto je jajnik istorijski shvatan pretežno kao reproduktivni organ, istraživanja su uglavnom ignorisala šta bi moglo da se dešava kada te funkcije opadnu.
- Mi čak ne znamo mnogo ni o tome šta jajnik pre menopauze radi van same plodnosti - navela je Dženifer Garison, stručnjakinja za starenje jajnika i osnivačica jedne biotehnološke kompanije za žensko zdravlje. Dodaje i da se posle menopauze obim našeg znanja o jajnicima svodi na činjenicu da su oni naprosto važni.
Hormonska aktivnost i funkcija mozga
Biolozi već decenijama znaju da jajnici i nakon menopauze nastavljaju da proizvode hormone, uključujući testosteron i male količine estrogena. Rasprave o kliničkom značaju tih hormona i dalje traju, a hormoni su samo deo jednog složenog signalnog sistema u telu.
Generalno je poznato da hormoni koje jajnik proizvodi u postmenopauzi pomažu u održavanju libida, kostiju i mišića, iako ostaje nejasno u kojoj meri male količine koje proizvodi stariji jajnik doprinose tim efektima.
Nedavna istraživanja mozga koja je sprovela Polin Maki sa Univerziteta Ilinoisa u Čikagu pokazuju da čak i niski nivoi estrogena koji cirkulišu nakon menopauze mogu biti od velikog značaja.
Žene sa višim nivoima imale su bolje funkcionisanje memorijskih kola pri obavljanju zadataka pamćenja. Odakle tačno dolazi taj estrogen i koliko mu doprinosi sam jajnik, još uvek nije sasvim jasno.
Značaj preostale proizvodnje hormona može vremenom opadati, ali to ne znači da je jajnik postao nevažan. Volter Roka, profesor epidemiologije i neurologije na Mejo klinici, naglasio je da je ubeđen da uklanjanje jajnika čak i nakon menopauze nije preporučljivo, osim u slučajevima kada kod žena postoji povećan rizik od raka jajnika. Koliko dugo ta važnost opstaje nakon menopauze ostaje otvoreno pitanje.
Imunološka transformacija organa
Istraživanja koja je vodila Frančeska Dankan nude objašnjenje zašto se značaj jajnika može menjati sa godinama. Tim je otkrio da obrasci proteina u starijim jajnicima sugerišu da taj organ postaje skloniji upalnim procesima. Kako bi bolje razumeli šta pokreće te promene, istraživači su detaljnije analizirali jajnike kod miševa u različitim fazama starenja.
Tim je uporedio jajnike dvomesečnih miševa, reproduktivno starih miševa od 18 meseci i onih u postreproduktivnoj fazi od 24 meseca. Rezultati objavljeni u časopisu Molecular Human Reproduction pokazali su da su geni povezani sa upalama i imunološkom aktivnošću vremenom postali daleko aktivniji.
Broj imunoloških ćelija u jajniku se takođe značajno povećao, što ukazuje na to da organ razvija potpuno novi identitet zasnovan na imunološkim funkcijama.
- Mislimo da mnoge od tih promena mogu učiniti jajnik sklonijim bolestima povezanim sa starenjem poput raka jajnika - objasnila je Birgit Šiling, istraživačica starenja na Bak institutu za istraživanje starenja.
Dejvid Pepin, reproduktivni biolog iz Opšte bolnice u Masačusetsu, istražuje mogućnost da se jajnik reorganizuje kako bi sačuvao proizvodnju hormona nakon nestanka folikula. U preliminarnom radu na životinjama, njegov tim je otkrio da druge ćelije u jajniku preuzimaju zadatak proizvodnje hormona.
Kako je objasnio Pepin, mi još uvek jako malo znamo o tome kako drugi hormoni jajnika utiču na zdravlje, ali je jedno sigurno – jajnik nakon menopauze definitivno nije mrtav organ.
Kurir.rs/RTS
