Srbi žive pod zemljom u Australiji: Tragaju za nečim veoma vrednim, od propasti do bogatstva deli ih trenutak

Čak i pre nego što smo stigli u Kuber Pidi, slušali smo priče o bogatstvu, novcu, kriminalcima, krađama, ubistvima. Bilo je muzike, buke, ljudi su pili celu noć, svaku noć, kao u starom kaubojskom gradu iz filmova. Neki nisu imali ništa, a neki su imali sreće, pronašli ogromne količine dobrog opala i obogatili se preko noći. Bilo je to sjajno mesto i vreme da budeš mlad, govori nam u dahu Miroslav Marković (66).

Poreklom je iz Knina i decenije je proveo u australijskoj pustinji, u gradu Kuber Pidi, u kom se život doslovno odvija ispod zemlje.

Utroba zemlje kao spas od paklenih vrućina

Na površini - surova, ogoljena zemlja, nemilosrdno sunce i rojevi muva. Leti je toliko vrelo da je teško izdržati napolju. Ali nekoliko metara ispod zemlje počinje drugi svet - kuće, prodavnice, škole, pa čak i hotel. Podzemlje leti ostaje hladno, a zimi toplo. Utroba zemlje je postala dom ljudima koji su došli da iz nje izvuku bogatstvo.

Kuber Pidi je nastao zbog jednog kamena. Za opalom su ovde dolazili Grci, Italijani, Nemci, ali i brojni ljudi iz Srbije i Hrvatske... Ko zna odakle ih je sve bilo i s kog meridijana. A svi sa istom nadom - da će baš njihov kramp, bušilica ili mašina naići na kamen koji menja život.

Jedan od njih bio je i Miroslav. Rođen je 1960. u Kninu, a njegov otac je poreklom iz Paraćina. Porodica je početkom šezdesetih napustila Knin, kratko boravila u Nemačkoj, a zatim 1964. stigla u Australiju. Posle nekoliko godina u Andamuki, krajem 1977. stigli su u Kuber Pidi.

Sa ocem i bratom Borisom, iako još školarac, počeo je da kopa.

- Možeš dugo da kopaš, a da ne nađeš ništa. Mnogi su tako ostajali bez novca, morali da odu da rade nešto drugo, pa da se vrate. A onda neko ima sreće, pronađe mnogo dobrog opala i obogati se preko noći - priča za Kurir.

Nije najlepše mesto na svetu, ali dom je dom

U Kuber Pidiju ima kuću pod zemljom.

- Teško je to opisati, ali osećaš se ušuškano. Zapravo, više volim takav život i najveći deo svog života sam i proveo u ukopanim kućama.
Kaže ipak da Kuber Pidi "definitivno nije najlepše mesto na svetu":

- Ali ipak, to je dom. A dom je dom.

Sličnu sudbinu deli i Slavoljub Marjanović (86), kog svi zovu Slavko, dok su ga Australijanci prozvali Stiv jer nisu uspevali da izgovore njegovo ime. Rođen je u Lukocrevu kod Novog Pazara, a u Australiju je stigao krajem 1967. sa 27 godina, nakon tri godine provedene u Francuskoj, gde je radio kao auto-mehaničar.

Slučajno je video oglas da Australija traži migrante, prikupio dokumenta i otišao u ambasadu. U Australiji mu je jedan susret promenio život. U crkvi u Adelejdu ugledao je čoveka sa šarenim kamenom na prstu.

- Šta ti je to?

- Opal.

- Šta ti je opal?

- Dragi kamen koji se nalazi u Kuber Pidiju.

Shvatio je da bi tamo mogao da zaradi veliki novac i rešio da okuša sreću. Otišao je i u tom gradu ostao punih 55 godina.

Kramp, bušilica i sreća vredna 40.000 dolara

Do bogatstva nije došao lako. Istražna rupa, veli, koštala ga je oko 400 dolara i nekada bi prošla i po dva ili tri meseca da ne pronađe iole ozbiljniji komad opala. A onda mu se jednom posrećilo - pronašao je kamen vredan oko 40.000 dolara. Odneo ga je supruzi, koja je zanemela...

- A ti si se udala za siromaha... - šalio se s njom.

Od tog novca kupio je prvu mašinu.

- Kad nađeš opal, potpuno sve zaboraviš - muke i nevolje - priča sa osmehom.

Ali Kuber Pidi mu je doneo i životne lekcije. Četiri puta je opljačkan. Jednom ga je opljačkao Srbin. Kada ga je pitao kako je mogao to da mu uradi, jer su obojica Srbi, ovaj se samo nasmejao: "Pa bolje ja nego neko drugi."

U Kuber Pidiju danas živi oko 1.600 ljudi, a prema australijskom popisu iz 2021, 23 stanovnika navela su srpski kao jezik koji govore kod kuće.

Mesto je utihnulo, manje je buke, muzike i koloritnih ličnosti, ali oni koji su ostali pamte ono zbog čega je sve počelo.

- Imaš sreće ili nemaš. I jedno i drugo treba podneti - i dobitak i gubitak. A prilika još postoji - kaže Slavoljub dok mu oči cakle.