Sestra ne može na nogu, brat ne priča, a mali Nikola (9) nadniči u šumi: Teška sudbina porodice Ćorić! "Čim zaradim seki kupim sladoled"

"Poranim ujutru u šumu, pa berem vrganje. Nekad sam, nekad nas više. Posle to prodam, pa kupim seki i svima sladoled. Najpre njoj dadnem jer ima kraću nogu i ne može sa nama ići. Kosim i kod komšije Vese, pa kad dođe iz Italije da mi neku paru. Sad će mi doneti telefon", ispričao je mali Nikola (9), najstariji od šestoro dece u porodici Ćorić.

- Mirka, nažalost, ne može uopšte na petu stati. Dok druge devojčice nose haljinice i sandale, ona ni fizičko ne sme raditi. Kako će se udati sutra? A Željko, iako ima već četiri godine, još ne priča. Trebao bi ići kod logopeda, ali mi to ne možemo priuštiti. Druga deca viču kad im nešto treba, a on samo pokazuje prstima. Boli to. Možda će morati u specijalnu školu - ispričala je plačući majka Bosa.

Prabaka Milica im je donedavno bila velika podrška. Ipak, imala je moždani udar i pojavili su se drugi zdravstveni problemi, pa sada moraju stalno biti oko nje. Maltene, kako kažu, kao oko sedmog deteta. Upravo je ona podigla Nebojšu, kog su roditelji ostavili, i brinula o njemu dok se borio sa epilepsijom.

- Ja sam se borila dok sam mogla, više ne mogu. Situacija je, kao što vidite, loša. Da je moj čovek živ bilo bi bolje, ali šta ćemo. Bio je u ratu, on ga je umorio i nedugo potom je umro. Samo je legao i više se nije budio. Tako je, izgleda, moralo biti. Bar ova dečica umeju da me obraduju - rekla je.

Skučena kuća u kojoj živi porodica Ćorić je u katastrofalnom stanju. Krov prokišnjava, zidovi su ispucali, kroz prozore duva do mere da ne mogu zagrejati zimi, a vlaga je prodrla u svaki kutak njihovog doma. Roditelji i šestoro dece spavaju u jednoj sobici na dva kreveta i jednom krevecu. Imali su i veliki problem sa miševima.

- Ma joj, često tuge ima. Gde neće biti kad ti dete nema. Pre sam bar radio, sad više posla nemam. Nadničim, malo oko bašte, a imamo još kokoške i pčele. Primamo tu pomoć za višedetne porodice i to nam je. I onaj zadnji dinar kad mi ostane, ja im kupim neku igračkicu ili kad je vašar dva-tri meseca se stisnem da ih odvedem – takav sam. Problem je i što smo dosta udaljeni od svega - dodao je otac.

Jedna od zanimljivosti u životu ove porodice jeste i kako su se upoznali roditelji – preko Fejsbuka. Nebojša je svojevremeno napisao status "Veza, da ili ne?", na šta mu je Bosa, iako se nisu poznavali, odgovorila "Da". Dva dana kasnije, počeli su živeti zajedno. Svesni su oboje da su u životu mogli neke stvari drugačije, ali znaju da deci nekako moraju obezbediti bolje uslove za život.

- Kad vidiš onaj njihov pogled, moraš nastaviti dalje. Tu nema da li možeš, već jednostavno moraš, moraš i moraš. Samo reč moraš i gotovo. Kad ste vi najavili posetu, prvo su mi se noge odsekle, a onda sam rekla Nebojši da se moramo trgnuti, da su nam dosta decu zadirkivali i da ne sme više biti suza. Ulili ste nam nadu da će biti bolje - istakla je Bosa.

I dok jedno dete čeka operaciju, a drugo svoje prve reči, kuća porodice Ćorić preti da se sruši. Humanitarna organizacija Srbi za Srbe pokrenula je akciju prikupljanja sredstava kako bi obezbedili kuću za ovu porodicu.

Kurir/ Srbi za Srbe