"Kad se sprema ajvar, nema ih nigde, a kad je gotov - prvi su!“ Leskovčanka osula paljbu po gospodi iz velegrada koja hoće na selo - ovo meštane izluđuje
- Meštanka iz okoline Leskovca kaže da su novi stanovnici dobrodošli, ali da neki selo vide samo kao mesto za uživanje i domaće proizvode bez truda.
- Posebno joj smeta što se pojedini pojavljuju tek kad posao bude završen, a ne pomažu oko ajvara, zimnice i drugih seoskih poslova.
Sve više ljudi poslednjih godina želi da pobegne od gradske gužve i pronađe svoj mir u ruralnoj sredini. Kuća sa dvorištem, voćnjakom i pogledom na reku, jutro bez buke i domaća hrana iz sopstvene bašte za mnoge predstavljaju idealan život. Neki kupuju stare kuće i renoviraju ih, drugi traže placeve na kojima bi podigli montažne objekte, dok se pojedini vraćaju u domaćinstva svojih predaka i sve češće borave na selu tokom leta.
Takav trend raduje meštane sela širom Srbije, posebno onih koja su godinama polako zamirala. Nakon zatvorenih kuća, odlazaka mladih i sve manjeg broja stanovnika, novo interesovanje za život u ruralnim sredinama za mnoge je znak da se sela konačno bude.
Ipak, oni koji razmišljaju da život u gradu zamene selom trebalo bi da znaju i onu drugu stranu. Jer selo nije samo mir, zelenilo, domaće voće i povrće i kafa pored reke. Tu su rano ustajanje, rad u bašti, njivi i vinogradu, spremanje ogreva, briga o domaćinstvu, priprema zimnice i svakodnevne obaveze koje ne mogu da čekaju.
Na to upozorava i jedna meštanka iz okoline Leskovca, koja kaže da su novi stanovnici dobrodošli, ali da među njima ima i onih koji selo posmatraju isključivo kao mesto gde se može uživati i doći do domaćih proizvoda.
- U poslednje vreme mnogi ljudi iz okoline traže da kupe kuću ili bar plac u našem selu, a mnogi bi da to bude i pored reke. Neki planiraju i da grade montažne kuće, a ima i onih koji se vraćaju i renoviraju svoja stara domaćinstva i neko vreme tokom leta borave na selu. To nas je sve radovalo jer je selo počelo da se budi, konačno, nakon dužeg perioda kada je bilo samo odlazaka, umiranja i zatvaranja kuća - priča ona za Kurir.
Kako dodaje, meštani nemaju ništa protiv novih komšija, naprotiv.
Nove komšije donose radost
- Nemamo ništa protiv onih koji dolaze, rade, uređuju svoju okućnicu, pripremaju hranu, razgovaraju sa komšijama i rade na upoznavanju. Za njih sve pohvale. Ali, nažalost, takvih je malo.
Problem, kako kaže, nastaje kada pojedini novopridošli očekuju da im seoske komšije budu svojevrsna pomoć i snabdevači domaćom hranom.
- Ima dosta i "gospode iz velegrada" koja dođe na selo i ne obavlja ništa svoje, već očekuje da im sve pomogneš, uglavnom bez para. Čak očekuju da im daš voće, povrće, sveže što ubereš ili imaš u svojoj bašti. Razumemo da su željni svega domaćeg, ali isto tako i sami mogu da naprave. Tu smo da svima pomognemo - kaže naša sagovornica.
Posebno joj, kako navodi, smeta što se pojedini pojave tek kada posao bude završen.
Na gotovo
- Imamo jedne Beograđane koji, šta god da se radi, nepozvani niotkuda pojave i ubacuju se u priče koje ih se ne tiču. Uglavnom ne ponude pomoć, ali isto tako očekuju da dobiju domaći krompir, luk, jabuke, pa čak i zimnicu. Kada se ljušti paprika za ajvar, nema ih nigde, a kada je kuvanje pri kraju, prvi su tu.
A upravo je ovo period godine kada se na selu radi punom parom. Beru se grožđe i preostalo voće, kuvaju slatko, džemovi i ajvar, priprema zimnica, sređuju dvorišta i bašte, a domaćini se polako pripremaju i za zimu.
- U selu je trenutno veliko spremanje zimnice, berba grožđa i preostalog voća, kuvanje slatka, ajvara i džemova. Za ljuštenje paprike mnoge domaćice pomažu jedna drugoj, pa se zauzvrat dobije poneka činija specijaliteta. Kada se to radi, njih nema nigde, ali kada je sve gotovo, tu su. A ne možeš da ne daš - kaže ona.
Život na selu je lep
Ipak, uprkos svemu, naša sagovornica naglašava da je život na selu lep, ali da taj život podrazumeva rad i odgovornost.
- Život na selu je najlepši, ali nije lak. Ustajanje u samu zoru, hranjenje stoke, obavljanje kućnih poslova, doručak, ručak, zatim vinograd, njiva, bašta, šta je ostalo. Sređivanje dvorišta i okućnice, a sada su tu i drva koja se slažu i pripremaju za zimu.
Zato budućim stanovnicima sela poručuje da dobro razmisle pre nego što spakuju kofere i odluče da gradski život zamene ruralnom sredinom.
- Svima koji dolaze da žive na selu ili misle da je to lako kažem da dobro razmisle. Boravak na selu je idealan nekoliko dana, ali život je malo drugačiji. Radi se. Svi se međusobno pomažemo, ali ne mogu da očekuju da sve dobiju na tacni, a da posle iste te komšije u gradu ne poznaju - zaključuje ona.
