KO ŠTA SME DA UZIMA OD PODATAKA

- Nešto preko polovine mladih ljudi kaže, a ovo reflektuje njihovo znanje o digitalnoj ekologiji, na koji način funkcionišu prostori koji su feudalizovani od platformi i do koje mere ih mi zapravo učimo o tome u školi, da je u redu da državne vlasti koriste informacije prikupljene preko aplikacija i veb-sajtova kako bi donosile odluke o njima. Preko 50% mladih ljudi smatra da je normalizovana ovakva vrsta institucionalnog nadzora. A 60% veruje da kompanije koje prikupljaju podatke o njima bezbedno čuvaju te informacije. Zanimljiv podatak je i da 60% njih misli da je u redu da internet platforme, kao što su Gugl i Tiktok, koriste njihove podatke da bi im slale reklame. To je normalizacija izuzetno problematičnog biznis-modela - navela je doc. Milošević i dodala:

- Ali i 56% mladih brine da policija može da koristi podatke koji se prikupljaju preko sajtova i aplikacija kako bi donosili odluke, na primer, da li da hapse ili da zaustavljaju, pretresaju ljude. Takođe, 62% mladih brinu da sajtovi ili aplikacije možda dele njihove lične podatke s drugima a da ih ne pitaju za saglasnost. Njih 60% su zabrinuti po pitanju "dipfejkova", lažnih slika i netačnih priča koje se kreiraju korišćenjem aplikacija i onlajn tehnologija, kao i problemima koje oni mogu da izazovu.

Doc. Milošević je rekla da ovaj raskorak u stavovima reflektuje nedostatak obrazovanja.

- Mladi ljudi vrlo često ne znaju na osnovu čega da odgovore, pogotovu kad su u pitanju stvari vezane za digitalnu ekologiju. Zašto je važna privatnost i šta ona uopšte znači u digitalnom kontekstu, ne samo u smislu njihovog deljenja podataka nego i toga kako platforme operišu, kakav je njihov biznis-model i zašto ima posledice po njih. Jako retko mlade ljude o tome učimo - kazala je doc. Milošević, dok je prof. Tošković dodao:

- Pozitivan aspekt ovoga zapravo jeste to što, s druge strane, vidite da nije da slepo veruju, nisu baš ni uplašeni, nego zapravo imate i za i protiv.