Najnovije vesti

Obrazovanjem do boljeg položaja devojčica i žena
Foto: BETA

Obrazovanjem do boljeg položaja devojčica i žena

Društvo
One su najmarginalizovanija i najzapostavljenija grupa koja je najteže pogođena svetskom ekonomskom krizom i recesijom, navela je ambasadorka Australije Helena Studert

BEOGRAD - Od 57 miliona dece koja još nisu uključena u osnovno obrazovanje u svetu, više od polovine čine devojčice koje inače pripadaju najmarginalizovanijoj grupi koja je najteže pogođena svetskom ekonomskom krizom, istaknuto je danas na konferenciji povodom Međunarodnog dana devojčica gde je ocenjeno da je obrazovanje bitno kako bi se poboljšao njihov položaj.

Ambasadorka Australije Helena Studert rekla je da je bitno obezbediti mnogo više mogućnosti za devojčice, sprečiti nejednakost i neravnopravnost širom sveta i promovisati agendu pravičnosti i jednakih mogućnosti.

Podsećajući da je ove godine obeležavanje posvećeno obrazovanju, ona je ukazala da se devojčice širom sveta suočavaju sa dvostrukom diskriminacijom - po rodnoj osnovi i starosnoj dobi.

"One su najmarginalizovanija i najzapostavljenija grupa koja je najteže pogođena svetskom ekonomskom krizom i recesijom. Jedna od tri devojčice širom sveta biva uskraćena za obrazovanje zbog siromaštva, nasilja ili loših porodičnih prilika i nažalost više od šest miliona devojčica širom sveta ne ide u školu", rekla je Studert.

Prema njenim rečima, ključna poruka je da žene i devojčice treba podržati ne samo da bi se promovisala njihova prava individualno, već da treba investirati u devojčice jer to na mnogostruke načine smanjuje siromaštvo i potpomaže razvoj i lokalnih zajednica i čitavih zemalja.

"Treba da se potrudimo da prava devojčica postanu glavna tema u narednim decenijama", rekla je ona i zamolila prisutne da podignu ruke kao znak razumevanja za devojčice i doprinos poštovanju njihovih prava.

Zamenica šefice UNICEF-a Lesli Miler kaže da je obrazovanje za devojčice izuzetno bitno kako bi izašle iz zatvorenog kruga siromaštva i unapredile zdravlje.

Navodeći da ima puno devojčica koje ne pohađaju čak ni osnovnu školu, ona je istakla da se zna da globalno ima 57 miliona dece koja još nisu uključena u osnovno obrazovanje, a da više od polovine čine devojčice.

"U Srbiji imamo visoku stopu upisa devojčica posebno u osnovne škole. Upis je uravnotežen između devojčica i dečaka", rekla je Miler.

Ona je istakla da je postignut visok nivo rodne ravnopravnosti vezano za učešće u osnovnom školskom obrazovanju opšte populacije, ali je upozorila da je situacija nešto drugačija kada se govori o deci koja dolaze iz siromašnih porodica, romske populacije i ostalih ranjivih grupa.

Navodeći da je to posebno vidljivo na nivou srednjoškolskog obrazovanja, ona je istakla da najsiromašnije devojčice - oko 30 odsto njih, starosti od 15 do 19 godina ne pohađaju školu.

Situacija je dramatična i kada su u pitanju romske devojčice iste starosne jer 83 odsto njih ne pohađa srednuju školu, rekal je Miler i dodala da treba pružiti podršku najranjivijim devojčicama u Srbiji i pomoći im da se upišu, ostanu u školi i dobiju najmanje srednjoškolsko obrazovanje.

Ukazujući da deca identitet formiraju u vrlo ranoj dobi i da život u školi i iskustva iz tog doba igraju značajnu ulogu, ona je ocenila da se u srpskom obrazovnom sistemu još uvek ohrabruju rodni stereotipi.

"Rađena je analiza postojećih udžbenika koji se trenutno koriste i došli smo do zaključka da su ženski karakteri vrlo često prikazani ili kao domaćice ili u nekim tradicinalnim ulogama, dok je patrijarhalni model društva nešto što udžbenici promovišu u velikoj meri", rekal je Miler dodajući da je problem i u tome što su u svega sedam odsto udžbenika autori žene.

Ona je istakla i da škole nisu bezbedno okruženje zbog vršnjačkog nasilja, te da to ima vrlo negativan uticaj na učenje i doprinosi prevremenom napuštanju školovanja.

Prema njenim rečima, podaci pokazuju da 44 odsto učenica osnovnih škola su gotovo redovno ili cesto uznemiravane, maltretirane od svojih vršnjaka bilo psihološki, fizički ili on lajn.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić rekla je da Srbija je poslednjih godina izgradila dobar pravni okvir kada je reč o pravima dece i da možemo biti zadovoljni.

Ona je ocenila da se nedovoljno pažnje posvećuje devojčicama iz posebno osetljivih društvenih grupa - Romkinje, devojčice sa invaliditetom, iz ruralnih sredina, raseljeničkih i izbegličkih porodica.

Prema njenim rečima, postoje strateška dokumenta, ali u njima nema rodnog aspekta jer se govori o deci uopšte, a ne samo o devojčicama koje su posebno ugrožene.

Ona je navela da se moramo ozbiljnije pozabaviti i udžbenicima koji su, kako je rekla puni stereotipa.

Ujedinjene Nacije su 2011. godine usvojile Rezoluciju 66/170 kojom je ustanovljeno da je 11. oktobar Međunarodni dan devojčica, kako bi se uvažavala prava devojčica i specifični izazovi sa kojima se one širom sveta suočavaju.

Ove godine Međunarodni dan devojčica obeležava se širom sveta po drugi put, a akcenat je na inovacijama u obrazovanju devojčica.

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...