Najnovije vesti

SKUPŠTINA SRBIJE: Poslanici postavljali pitanja o GMO

Debata

SKUPŠTINA SRBIJE: Poslanici postavljali pitanja o GMO

Društvo
Demokratska stranka Srbije danas je podnela predlog za izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima čime želi da spreči i proizvodnju i promet GMO hrane u Srbiji

BEOGRAD - Poslanici Skupštine Srbije pitali su danas Vladu postoji li u Srbiji zvaničan stav o pitanju genetski modifikovane hrane, kako će se ubuduće polagati mala matura, i šta se preduzima za prevazilaženje problema u zdravstvu.U okviru predviđenog vremena za postavljanje pitanja nadležnima, poslanica Demohrišćanske stranke Srbije Olgica Batić je pitala ministre trgovine i poljoprivrede da li Vlada ima stav o pitanju genetski modifikovane hrane, s obzirom da su, kako je navela, izjave ministara u javnosti o tom pitanju različite.

Batićeva je pitala i ministra prosvete koliko testova će biti na maloj maturi iduće godine, koji predmeti će se polagati i kakvi su standardi Evropske unije.

"U javnosti i na društvenim mrežama postoji nedoumica da li će se na sledećoj maturi polagati dva ili sedam predmeta, dva ili tri predmeta. U slučaju da budu tri testa, šta će biti sadržina, šta je po zakonu i koji su standardi EU , pitala je Batićeva.

Ona je ministarku zdravlja Slavicu Đukić Dejanović upitala koliko dugo se čeka na ugradnju veštačkog kolena i da li je moguće operaciju obaviti preko reda, tako što će pacijent platiti iz sopstvenog dzepa.

Poslanik Demokratske stranke Dušan Milisavljević je ukazao na probleme u zdravstvenom sistemu Srbije i upitao šta je prioritet ministarstva zdravlja i da li resorna ministarka zna da mnogi mamografi u Srbiji ne rade, da onkološki pacijenti čekaju na zračnu terapiju dva meseca, da deca koja boluju od retkih bolesti nemaju pomoć države.

"Srpska nacija je bolesna, zdravstveni sistem je u kolapsu, građani gube bitke jer nema organizovanog sistema", rekao je Milisavljević i dodao da je zdravlje građana treba da bude prioritet države.

Demokratska stranka Srbije danas je podnela predlog za izmene Zakona o genetski modifikovanim organizmima čime želi da spreči i proizvodnju i promet GMO hrane u Srbiji, izjavila je poslanica DS S Milica Vojić-Marković.

DS S predlaže da Srbija uvede moratorijum na GMO do 2020. Ona je novinarima u parlamentu rekla da 70 odsto građana ne želi GMO hranu u Srbiji i da zakonski predlog DS S predstavlja "glas naroda".

"Predlažemo da se građani na referendumu izjasne o tome da li žele genetski modifikovanu hranu, a tome treba da pretodi opšta stručna rasprava i istraživanje", rekla je poslanica DS S.Vojić-Marković je rekla da aktuelna vlast kao jedan od razloga da dozvoli promet GMO hrane u Srbiji navodi članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

To, kako je navela, poslanica DS S nije dobar argument jer Svetska trgovinska organizacija ostavlja mogućnost državama da ne dozvole GMO hranu u slučaju da procene da je to opasno po zdravlje građana.Kao primer zemalja koje su zabranile GMO ona je navela Švajcarsku, gde je moratorijum do 2017. godine, i Italiju.Vojić-Marković je rekla da u svetu postoje istraživanja koja ukazuju na opasnost od konzumiranja genetski modifikovane hrane.

"Svim ministrima i onima koji se zalažu za GMO dostaviću svih 114 istraživanja o tome", rekla je poslanica DS S i dodala da postoje brojni zdravsteni, ekonomski i ekološki razlozi protiv korišćenja GMO hrane.

DS S u svom predlogu izmene Zakona o zbrani GMO predlaže strože kazne za one koji koriste GMO seme. Kako je navela poslanica DS S, u Srbiji je zvanično otkriveno 23 hektara pod genetski modifikovanom sojom.

U SANU dvodnevni skup o GMOU Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) danas je počeo dvodnevni skup na temu "Genetički modifikovani organizmi - činjenice i izazovi".Skup je otvorio predsednik SANU Nikola Hajdin. Teme su uticaj GMO na životnu sredinu, GMO u biljnoj proizvodnji, gajenje GMO useva - procena i upravljanje, GMO i koegzistencija sa organskom i konvecionalnom proizvodnjom.Srbija nema nikakve potrebe za GMO usevima, jer imamo sasvim dovoljnu proizvodnju kvalitetnih poljoprivrednih proizvoda i za domaće tržište i za izvoz, poručila je danas stručnjak Instituta za kukuruz dr Snežana Mladenović Drinić.Ona je rekla da GMO biljke imaju povećana svojstva, uglavnom za tolerantnost na određene herbicide i otpornost na insekte. Sve više se kombinuju geni, tako da imamo primere kukurza u kojem je povezano osam različitih svojstava.Prema podacima iz 2012. godine, GMO proizvodi u svetu se gaje na 170 miliona hektara, najviše u SAD, Kanadi, Južnoj Americi, Indiji i Kini koje imaju više od dva miliona hektara pod ovim zasadima, navela je Drinić.U Evropskoj uniji samo pet država gaji GMO biljke, i to isključivo kukuruz - to su Španija, Portugalija, Švedska, Slovačka i Rumunija, na ukupno 120.000 hektara.Prema njenim rečima, postoji rizik da može doći do prenosa gena sa GMO biljaka na komercijalne ili organske useve, ili na korove, pa da se stvore superkorovi, koji su otporni na herbicide.Može da dođe i do prenosa na divlje srodnike iste biljke, zato je Meksiko, kao zemlja porekla kukurza, zabranila gajenje GMO da bi sprečila uništavanje biodiverziteta.Drinić je precizirala da GMO gene mogu da prenesu insekti putem polena, ističući da te biljke mogu da se gaje bezbedno, samo u potpuno izolovanim uslovima, da budu odvojene od drugih biljaka, da se spreči gubitak semena i da mašine za obradu budu dobro očišćene.

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...