BEOGRAD - Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković i predsedavajući Vojnog komiteta EU Patrik de Rusije započeli dvodnevni susret.
Ključna tema dvodnevnog susreta je reforma sistema bezbednosti na putu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.
"Što se tiče Vojske Srbije i pridruživanja Srbije EU, sigurno smo ispunili 80 odsto uslova", rekao je Diković u zajedničkom obraćanju sa De Rusijeom koji je izrazio želju za još jače partnerstvo.
Diković je, prenoseći utiske sa prvog sastanka u Generalštabu, rekao da predsedavajući Vojnog komiteta EU pruža bezrezervnu i apsolutnu podršku namerama Vojske Srbije i Ministarstva odbrane za učešće u misijama EU, reformi sistema odbrane i svakom vidu pridruživanja Srbije EU sa pozicije koju zauzima.
Prema Dikovićevim rečima, Vojska Srbije je posebno zainteresovana za iskustva koja može da im prenese De Rusije, važnim za angažovanje Vojske Srbije i Ministarstva odbrane u sistemima globalne bezbednosti kojima rukovodi EU.
Diković je najavio da će sa gostom razgovarati i o zajedničkom obeležavanju 100 godina od početka Prvog svetskog rata.
Presedavajući Vojnog komiteta EU, koji okuplja načelnike generalštabova članica EU, rekao je da evropski blok visoko ceni doprinos Srbije misijama pod njegovim okriljem, posebno ističući operaciju pomorskih snaga u Somaliji u borbi protiv pirata.
Prema njegovim rečima, tokom susreta razgovaraće se o partnerstvu, koje je jedan od primarnih ciljeva EU.
De Rusije smatra da će dosadašnja saradnja biti još jača, jer su u njoj obe strane na dobitku, a EU želi da ima još jače partnerstvo sa svojim članicama, kao i državama koje je okružuju.
De Rusije je vojni savetnik visoke predstavnice EU Ketrin Ešton i osoba za kontakt sa svim komandantima misija EU koje ona inače ima na Balkanu, u Sahari i na Rogu Afrike.
Pripadnici Vojske Srbije su uključeni u operacije pomorskih snaga EU u Somaliji pod nazivom "Atalanta", kao i u obuku bezbednosnih snaga Somalije u Ugandi.
Vojni komitet EU je najvažnije telo koje se bavi razmatranjem i ostvarivanjem zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU.
Ona je nastala sredinom devedesetih godina s namerom da vojne kapacitete članica EU objedini u smislu pomoći koje mogu zajednički pružiti u održanju mira i bezbednosti u svetu.
Cilj zajedničke bezbednosne i odbrambene politike EU je i da ojača spoljnopolitički uticaj EU kao regionalnog okvira za podršku aktivnostima UN.
Osnovni zadatak Vojnog komiteta EU je da razmatra aktivna i potencijalna krizna žarišta, prati aktivnosti UN po ovim pitanjima i odlučuje o angažovanju sopstvenih kapaciteta za upravljanje krizama.
Misije EU kombinuju vojne i policijske snage s civilnim angažovanjem i za svoj osnovni cilj imaju trajno rešavanje sukoba, a ne samo prestanak neprijateljstava.
