BEOGRAD - Moda štancovanja Vukovih diploma proteklih godina preselila se i na univerzitete, gde je danas desetke lakše zaraditi nego osmice pre jedne decenije. Na svim državnim univerzitetima, 2001. godine bilo je ukupno 1.147 akademaca sa prosečnom ocenom višom od 8,5, a danas ih je oko 17.500. To su samo studenti prijavljeni za stipendije i kredite Ministarstva prosvete, a ako se uračunaju i oni koji nisu tražili ove dotacije, onda ih je daleko više.Razloga za spuštanje kriterijuma je nekoliko. Od kada je uvedena „bolonja“, profesori pokušavaju da se uklope u njene standarde gde prosečna ocena svih akademaca treba da bude oko osam. Lakše polaganje ispita, bar na fakultetima koji kubure sa brojem studenata, garantuje i to što, ako izgube budžetske akademce, fakulteti ostaju i bez dela novca koji im daje država. Ima i onih fakulteta koji kriterijume snižavaju da bi bili slični ostalima, tj. da njihovi studenti ne bi bili oštećeni kada konkurišu za stipendije."Od vremena kada sam ja studirao, prosečna ocena povećala se za jedan bod. Nekada je na nivou fakulteta prosek bio oko 7,5, a danas je oko 8,5", objašnjava prof. dr Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu."Profesori nisu dobili nikakvo uputstvo da treba da daju više ocene, ali valjda svako za sebe, trudeći se da prati trendove „bolonje“, snižava kriterijume. Sve to je na tragu hiperprodukcije vukovaca. Tako u školama imamo sve više petica, a na fakultetima je petica sve manje, a desetke u indeksima su sve brojnije".Profesor Kovačević objašnjava da visoke ocene ne garantuju kvalitet, koji je ranije bio mnogo veći."Kriterijumi na našem fakultetu bili su strogi i prosečne ocene niže nego na drugim", napominje prof. Kovačević.
"Onda smo shvatili da naši studenti, iako su odlični, nemaju nikakve šanse na konkursima za stipendije. U Fondu za mlade talente ne prolaze ni sa prosekom od 9,5. Verovatno su i zato profesori počeli da pomalo gledaju kroz prste".Postoji još jedan razlog za veću prolaznost, koji je došao sa „bolonjom“. Prisustvo na predavanjima i vežbama, seminarski radovi i kolokvijumi učestvuju u konačnoj oceni."Kada student ispuni sve te obaveze, gotovo da je već obezbedio šesticu, čak i ako na ispitu ne zna ništa", objašnjava prof. dr Petar Bulat, prodekan za nastavu Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu."Većim prosekom doprinelo je sigurno i to što deca imaju svest da moraju da se bore za bolji uspeh, ali verovatno i sniženi kriterijumi. Naš fakultet je i ranije bio poznat po visokom proseku, jer kod nas i dolaze najbolji đaci. Tako da se nije mnogo promenilo. Jedino gde smo im malo „popustili“ je veliki broj ispitnih rokova".A i tamo gde „bolonja“ ima neke kriterijume, naš sistem ih još više snižava. Tako je još jednom izmenjen Zakon o visokom obrazovanju i povećan broj rokova za polaganje ispita. Istim izmenama granica za budžet još jednom je vraćena na 48 ESPB, iako je odavno trebalo da se na budžet upisuju samo akademci sa svim položenim ispitima i maksimalnih 60 ESPB.A da indeksi puni desetki snižavaju kvalitet visokog obrazovanja slaže se i prof. dr Branislav Boričić, dekan Ekonomskog fakulteta. On dodaje da su aršini na ovom fakultetu godinama isti i da se broj diplomiranih i broj akademaca sa visokim prosecima ne menja."Godišnje ih diplomira oko 950, a na master studijama svake godine imamo oko 40 naših studenata sa prosekom iznad devet. Prosečna dužina studiranja je 5,5 godina", otkriva prof. Boričić dodajući da kada postoje brojni pritisci i spolja i iznutra, to samo šteti kvalitetu.Jedan od uticaja „bolonje“ jeste i tendencija da se ukinu „uska grla“ na fakultetima. Tako postoji prećutno utrkivanje konkurentskih visokoškolskih ustanova ko će imati veću prolaznost, mali broj predmeta zbog kojih se „gubi godina“ i još manje nezadovoljnih akademaca. Često ih i uprave univerziteta upozoravaju da moraju da povećaju efikasnost, što se ponekad očigledno tumači kao preporuka za snižavanje kriterijuma.
