BIJELJINA - Ojačalo ga teško detinjstvo!Maleni Gojko Đurić (8) iz sela Ljeljenča kod Bijeljine, kog je majka ostavila pre četiri godine, ni suzu nije pustio kad mu je otac Petar juče saopštio da će lekari morati da mu amputiraju nogu, koju je nesrećni čovek povredio dok je sekao drva u šumi za nadnicu.- Sine moj, tata ide u bolnicu u petak. U Beograd. Iseći će mi nogu. Do kolena. Nosiću protezu i biće valjda dobro. Šta da se radi. Tako je najbolje. Nema nam druge. Ti nemoj da se sekiraš - pričao je juče Petar Đurić svom malom sinu Gojku. Hrabri dečak pažljivo je slušao, kao odrasla osoba. Iako su se na njegovom licu videli zabrinutost i bol, mališan nije ni suzu pustio.Okitio jelku- Kad ideš, tata? Je l‘ baš za Novu godinu? Nećemo da je čekamo zajedno? - pitao je dečak.- Pa idem, sine. Ti ćeš biti s tetkom. A ja ću kao nov da dođem za Srpsku novu godinu 13. januara. Ne brini ništa. Samo budi dobar i čuvaj kuću - rekao je Petar. Iako je čuo tužne vesti, dečak nije pokazao da je uplašen, samo je klimao glavom i obećao ocu da će ga poslušati. Kako bi Gojku barem malo ulepšala dan, ekipa Kurira donela mu je veliku jelku i ukrase jer ih nije imao.- Oh, kakva jelka! Vidi ukrase. Ja imam samo neke lampice. I njih sam dobio pre nekoliko dana, taman ćemo sad da okitimo - uskliknuo je mališan dok je otvarao kese s lampionima. Najzanimljiviji mu je bio celofan u koji je bila upakovana staklena kugla.- Joj, ima ovo za pucketanje. To najviše volim. Daj mi da pucketam. Kad god kupimo nešto novo, ja sačuvam ovaj celofan i puckam ga - pričao je nasmejani dečkić. Oko jelke mu je pomogla rođaka Ljubinka, s kojom se igrao kad smo došli.NesebičanSve vreme dok smo bili kod Đurića, Gojko je pokazivao šta je dobio od dobrih ljudi. Dobar i vaspitani dečak je svaki slatkiš podelio s drugima.- Uzmite, poslužite se. Ove napolitanke su odlične. Imam i žvake koje pucketaju, probajte i njih - nudio nas je Gojko za vreme posete.
Gojko patiMAMI KAO DA NISAM DETEMali Gojko je poslednji put video majku samo zbog formalnosti, kad su vadili dokumenta, pa je bila neophodna i njena saglasnost.- Kad sam vadio pasoš, morala je i moja majka da ide s nama. Otišli smo u selo po nju, ali ona mi ništa nije rekla. Ne znam. Nekako kao da joj nisam dete - priča tužni dečak, sležući ramenima.
