Proizvođači hrane sve češće posežu za vrlo lošim, čak i otrovnim aditivima kako bi ostvarili bržu zaradu. U slučaju trenutno veoma popularne i pristupačne ribe, pangasijus, korišćeni su polni hormonimi, hemijski otrovi, ostaci uginulih riba, kako bi za što kraće vreme porasle jedinke. Poslednjih meseci ova vrsta pojavila se i u našim ribarnicama po izuzetno popularnoj ceni, zbog čega je u rekordnom roku postala redovna na slavskim i svakodnevnim trpezama.
Riba se gaji u jednoj od najzagađenijih reka na planeti Mekong koja je prepuna hemijskih otrova i bakterija. U nju se bez suzdržavanja izlivaju industrijske otpadne vode zbog čega je i dobila ovu sramnu titulu. Stanovnici u reku na kojoj žive direktno ispuštaju kanalizaciju, peru veš, gaje patke, ali i gomilu drugog đubreta.
U ribnjacima pored ove vode, jadne životinje hrane se ostacima drugih riba, njihovim glavama, kičmenim stubovima, repovima, mlevenim kostima, repovima, ušima drugih životinja umešanim sa sojinom sačmom. Naučnici upozoravaju da su na ovakav način bahati industrijalci stvorili i oboljenje “ludih krava” u Britaniji, pa nikako ne bi trebalo jesti ovu vrstu otrova.
"Najjezivije je to što su rešili da se igraju sa prirodom. Ubrizgavaju u njih najrazličitije otrove ne razmišljajući o posledicama koje će biti izazvane kod svakoga ko to meso pojede. O samim jadnim ribama i da ne govorimo. Ti ljudi ne brinu za život dece, a kamoli nekih tamo životinja", priča jedan od naučnika.
Nakon analize mesa naučnici su otkrili da pangasijusi rastu četiri puta brže od običnih somova, zbog čega su posumnjali na korišćenje sumnjivih hormona rasta, kao i na ubrizgavanje polnih hormona deriviranih iz mokraće ljudskih trudnica ženkama, kako bi u što kraćem roku proizvele što više ikre, odnosno da bi se iz jajašaca izleglo što više novih jedinki.
Podatak da o proizvodnji ove vrste ribe nema nikakvih zakonskih regulativa, takođe govori u prilog savetu stručnjaka da se za ovu ribu nikako ne odlučujete.
