BEOGRAD - Žele da pomognu!
„Skupljam pare za silikone, molim vas, pomozite“. Ovo pišem velikim slovima na ogromnom hamer papiru i krećem u strogi centar Beograda da prosim za silikonske grudi. Mislila sam da mi se to nikad u životu neće desiti, ali, verovali ili ne, savremeno istraživačko novinarstvo podrazumeva svakakva iskustva. A ideja nam je bila da proverimo kako će građani reagovati na osobu koja u centru grada prosi, ali ne za hleb, nego za „osnovno oruđe za rad“ mnogih današnjih devojaka - silikonske umetke.

Nemam sitno

Sedam na klupu na Trgu Nikole Pašića i polako odmotavam rolnu na kojoj piše ono čega se stidim. Ispružila sam transparent i, dok ljudi u neverici prilaze i čitaju natpis, ja polako propadam u zemlju. Posle dva minuta prilazi mi prva osoba.

- Da li ti to stvarno prosiš za silikone!? Koliko si para sakupila? E, ja stvarno moram da te slikam - pita začuđena devojka i vadi telefon da me fotografiše.
- Nemam sitno - govori ona. Kažem joj da mi sitno ni ne treba, nego krupno, a ona će:
- Neka ti krupno da neki muškarac, ne brinem se ja za tebe - odbrusi i ode, dok se osećam najposramljenije ikad.

Držim ti fige

Druga lokacija je početak Knez Mihajlove ulice. Sad sam se malo i opustila. Ljudi zastaju, okreću se. Vade telefone i slikaju. Prilaze oni kojima je to simpatično. Zastaje jedna moderna gospođa, otvara novčanik i vadi 100 dinara.
- Želim ti da uspeš. Držim ti fige, svaka čast - savija se i u moju kutijicu ubacuje novčanicu.

Dok ona odobrava moj postupak, prolaze starije namrštene žene, zagledaju i komentarišu sebi u brk, bez smelosti da zastanu i kažu u oči.
- Vidi ovu balavurdiju. Gde nam to svet ode? Nego, je li, ti si moderna, šta su to silikoni - čujem njihov razgovor.

Pored razjarenih baba, slušam komentare, od kojih se istovremeno nerviram, ali iz drugog razloga.
- Lepotice, šta će tebi silikoni, ništa ti ne fali? I takvu bih te kući poveo - govori jedan momak.
Dok crvenim i hukćem u sebi, jedna devojka kaže dečku:
- Da li vidiš da je tačno što sam ti pričala da sam i na „Egzitu“ videla devojku da prosi za silikone. Ajde, izvadi neki dinar da joj damo.

To je performans

Pored starijih gospođa, niko nema loše komentare, što me iznenađuje. Prilazi mi jedan urbani mladić sa slušalicama u ušima.
- Ćao, je l‘ to neki performans? Baš si faca, majke mi! Bravo, bravo! Samo tako nastavi - nasmejano konstatuje momak. Petoro, šestoro ljudi zaustavilo se kod moje kutijice i bez reči ubacilo neku sitnu novčanicu. Za pola sata držanja banalnog natpisa „zaradila“ sam oko 250 dinara! Nisam skupila za silikone, niti me oni zanimaju, ali, čoveče, od prosjačenja izgleda može da se živi!