Najnovije vesti

LEGALIZACIJA: Podnošenje zahteva do 29. januara
Foto: Beta Arhiva

Dosad samo 5.000 zahteva

LEGALIZACIJA: Podnošenje zahteva do 29. januara

Društvo
Zakon o legalizaciji objekata stupio je na snagu 1. novembra i propisan je rok od 90 dana

BEOGRAD - Ministarstvo građevine i urbanizma pozvalo je vlasnike nelegalno sagrađenih objekata da do predviđenog roka - 29. januara podnesu zahteve za legalizaciju.Pomoćnica ministra građevine Aleksandra Damnjanović je rekla da je 29. januar poslednji dan za prijem zahteva podsetivši da je Zakon o legalizaciji objekata stupio na snagu 1. novembra i da je propisan rok od 90 dana.Ona je rekla da će najverovatnije poslednjeg dana biti podneto najviše zahteva navodeći da je, na primer, u Beogradu do sada podneto svega oko 5.000 zahteva. Prema podacima iz 2010. godine, u Beogradu ima oko 180.000 nelegalno sagrađenih objekata. Pomoćnica ministra je rekla da će ministarstvo kada istekne rok za podnošnje zahteva poslati dopis svim lokalnim samoupavama u Srbiji u kojem će tražit podatke o broju podnetih zahteva. "Zakon o legalizaciji objekata ne predviđa nove rokove i pozivam sve vlasnike bespravnih objekata u Srbiji koji još nisu podneli zahtev da to učine kako bi iskoristili pravo da legalizuju svoje objekte", naglasila je Damnjanovićeva. Prema tom zakonu, građani mogu da legalizuju objekte koji su izgrađeni i posle 2009. godine odnosno do stupanja na snagu zakona. Iako je prvobitni vladin predlog predviđao da se zakon odnosi samo na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra 2009. godine za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010. godine, poslanici su ipak usvojili amandman SPS koji omogućuje legalizaciju objekata izgrađenih i nakon tog perioda. Inače, zakon predviđa mogućnost plaćanja legalizacije na rate do 20 godina, a visinu naknade za bespravno izgrađene objekte utvrđuju lokalne samouprave, koje mogu i da smanje maksimalni rok od 20 godina. Do 11. marta 2010. su podneti zahtevi za legalizaciju oko 700.000 objekata, a prema podacima Republičkog geodetskog zavoda u Srbiji ima ukupno oko 1,3 miliona objekata neupisanih u katastar. Zakonom je za legalizaciju objekata predviđena obimnija projektna dokumentacija i vlasnici će imati veće troškove. Za lokalne samouprave je bilo predviđeno da po stupanju na snagu zakona utvrde kriterijume za određivanje naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i uslove pod kojima će se ostvariti umanjenje naknade i način plaćanja. Ustavni sud je ranije proglasio neustavnim deo Zakona o planiranju i izgradnji koji se odnosi na legalizaciju, pa država više ne određuje cenu legalizacije već lokalne samouprave. Gradovi i opštine mogu da propišu umanjenje naknade za vlasnika porodičnog stambenog objekta ili stana u stambenoj ili stambeno-poslovnoj zgradi, koji je izgradnjom ili kupovinom trajno rešavao stambeno pitanje ako vlasnik ili članovi njegovog porodičnog domaćinstva nemaju drugu nepokretnost za stanovanje. Umanjenje naknade je predviđeno i za vlasnike koji su izvršili opremanje građevinskog zemljišta sopstvenim sredstvima ili sredstvima od mesnog samodoprinosa i to srazmerno učešću u opremanju. Neće moći da se legalizuju objekti izgrađeni ili rekonstruisani na klizištu ili močvarnom zemljištu, ako su izgrađeni od materijala koji ne obezbeđuje trajnost i sigurnost objekta, zatim objekti na površinama javne namene ili zaštićenim prirodnim i kulturnim dobrima, oni koji su suprotni planskom dokumentu. Inače, zahtev za legalizaciju treba da sadrži geodetski snimak, projekat izvedenog objekta u tri primerka, dokaz o pravu korišćenja svojine odnosno zakupa na građevinskom zemljištu, ili dokaz o pravu svojine na objektu, zatim dokaz o uređivanju odnosa u pogledu plaćanja naknade za uređivanje građevinskog zemljišta i dokaz o uplati administrativne takse.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...