BRISEL - Evropska komisija je uputila vladama Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana smernice za izradu nacionalnih programa ekonomskih reformi do januara 2015. i stavila do znanja da će ciljanim finansijskim sredstvima pomoći makroekonomske i sektorske refome za privredni rast, konkurentnost i nova radna mesta.
To je danas, u Briselu, preneo jedan zvaničnik u Evropskoj komisiji koji je naglasio da to za kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u Evropskoj uniji ne znači nikakve nove uslove za pregovore o članstvu, već je cilj da se te zemlje valjano što pre pripreme za konkurenciju na unutrašnjem tržištu EU.
Evropski komesar Štefan File je juče na sastanku premijera država Zapadnog Balkana i međunarodnih finansijera u cilju obezbeđenja dodatnih investicija za region, obrazložio taj novi plan Evropske komisije za sektorske reforme, dobro upravljanje ekonomijom, konkurentnost i rast i zapošljavanje na Zapadnom Balkanu, s velikim naglaskom na mala i srednja preduzeća. Zvaničnik u Briselu je naveo da je EK uverena da zemlje Zapadnog Balkana mogu privući javne i privatne investicija.
Ali je dodao da su te zemlje pogođene velikim problemima budžetskih deficita, dugova, recesije ili slabog privrednog rasta i nezaposlenosti, a nijedna od njih nema funkcionalnu tržišnu privredu, što je, uz puno delovanje demokratije, glavni uslov članstva u EU. Sredstva koja će EU, uz tekuće napore da privuče investicije svetskih finansijera, doznačiti iz EU programa za podršku kandidatima za članstvo nisu dodatne pare, već će ciljano biti usmerena na one sektore koje svaka zemlja specifično za sebe utvrdi kao najvažnije, imajući u vidu i njene komparativne prednosti.
Ali, ukazao je funkcioner EK, sektorske reforme u transportnim saobraćajnicama i energetskoj povezanosti su za ceo region od prvorazrednog značaja za oživljavanje privrednog rasta, pospešenje izvoza i otvaranje novih radnih mesta. Sektorske reforme su nezaobilazne i kad je reč o poboljšanju uslova privređivanja, uz nužno uspostavljanje vladavine zakona i garantovanje investicija i poslovanja, isto kao i kad je u pitanju obrazovanje i obučavanje radne snage za upravljanje i rad u uslovima konkurentne tržišne privrede. Zvaničnik u Briselu je dodao da će u podršci vladama Zapadnog Balkana da uspostave makroekonomsku stabilnost Evropskoj komisiji pomagati i Međunarodni monetarni fond.
A, po njegovim rečima, iskustvo iz mera za izvlačenje iz krize, ogromnih javnih dugova i budžetskih deficita članica Evropske unije će poslužiti kao primer i za zemlje Zapadnog Balkana, gde, recimo, neke banke imaju velike nenaplative kredite. Evropski komesar File je, obrazlažući novi plan Evropske komisije, podvukao da "reforme javnih finansija i tržišta rada, uz smanjivanje administrativnih opterećenja za biznis moraju imati prioritet" na Zapadnom Balkanu, isto kao i ulaganja u obrazovanje i istraživanje. On je podvukao da je "vladavina zakona posebno važna za pravnu sigurnost i poverenje investitora, a ključ takođe za ekonomsku reformu".
