BEČ - Gde god živeli, Srbi ne zaboravljaju patnju svog naroda na Kosmetu.Ambasada Republike Srbije, u saradnji sa srpskim prosvetnim i kulturnim društvom „Prosvjeta“ iz Beča i Zajednicom srpskih klubova u Beču, organizovala je u četvrtak akademiju povodom obeležavanja desetogodišnjice martovskog nasilja, pod nazivom „Pogrom na Kosovu i Metohiji - nikad više“.Na početku večeri Gordana Janičić je naglasila da se i danas, deset godina posle pogroma, suočavamo sa činjenicom da posledice ovog necivilizacijskog čina i dalje traju i da je u martovskom pogromu 2004. godine na Kosovu i Metohiji izvršen etnocid.Srđan Mijalković, predsednik SPKD „Prosvjeta“, rekao je:- Mi smo na to sećanje obavezni jer Srbima u ovom trenutku malo toga preostaje. Moramo ga prenositi dalje da sutra ne bismo učili neku drugu istoriju.Zločin bez kazneMijalković je tokom svog besedništva pročitao i upečatljiv zapis, koji je u svojoj zbirci pesama „Sačuvan od zaborava“ ostavio Nenad Maksimović, svedok martovskih zločina. Nakon njega mlada Anđela Lukić govorila je s mnogo emocija „Prkosnu pesmu“ Dobrice Erića i za svoju izvedbu je nagrađena gromkim aplauzom. Zatim je projektovan dokumentarni film „Pogrom - zločin bez kazne“, koji govori o stradanju srpskih civila, pravoslavnih crkvi i svetinja, te sadrži nemile scene izbegličkih kolona, prizore potpuno uništenih kuća i crkava, potresne izjave Srba koji su prošli kroz pakao. U filmu se takođe navodi da je povod za pogrom bila lažna vest koju su objavili kosovski i pojedini zapadni mediji da su Srbi odgovorni za utapanje trojice albanskih dečaka iz sela Čabra na severu pokrajine. Zvanična istraga i izveštaj Unmikove policije negirali su ove tvrdnje.Jelena Krstić, solo pevačica i profesor pevanja i muzike, izvela je bez muzičke pratnje (a capella) tri kosovske pesme: „Gusta mi magla padala“, „Zapevala sojka ptica“ i „Marijo, bela kumrijo“. U pojedinim trenucima i publika je tiho pevala s umetnicom, pa se moglo osetiti jedinstvo i povezanost svih prisutnih. U poslednjem delu programa Marija Pavlović, profesorka srpskog jezika, govorila je „Nosivost zgaženog jezika“ iz knjige „Kosovo, najskuplja srpska reč“ Matije Bećkovića.Mladi istoričar Marko Sarić naveo je podatak da su oskrnavljene i mošti Svetog Joanikija Devičkog, čiji je grob otvoren i u njega nabacano smeće.Zatiranje tragovaOn je naglasio da cilj nije samo etničko čišćenje već i kompletno zatiranje svih tragova postojanja srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije. Sarić je zatim govorio tekst Zlatana Stojadinovića „Ako zaboravimo, možda i ne treba da postojimo kao narod“. Na samom kraju Sarić je odrecitovao pesmu „Kosovo polje“ Matije Bećkovića.
Obaveza i dužnost svih nas!Srđan Mijalković u izjavi za Kurir kaže da je obeležavanje pogroma na Kosovu i Metohiji 2004. obaveza i dužnost svih onih koji se bave srpskom istorijom, srpskom kulturom, čak i srpskim životom.- Taj zločin, kojem su prethodili mnogo drugi i koji je, de fakto, najgori zločin u 21. veku u Evropi, ne sme se zaboraviti i moramo uvek podsećati one koji su sebi uzeli obavezu da taj zločin spreče, a nisu ga sprečili, da pre ili kasnije krivce privedu pravdi. Moramo ih podsećati i na te, ali i na mnoge druge zločine, jer ako mi to ne učinimo, neće niko drugi. Nadamo se da podsećanje na ovaj zločin neće trajati predugo i da će svi oni koji su odgovorni jednog dana odgovarati za to.
Ovo je opomena i drugim narodima u celoj Evropi!Neverovatno je da se u 21. veku desi ovakav zločin na tlu Evrope, i to pod patronatom međunarodne zajednice, koja je bila samo nemi posmatrač ovog zločina nad srpskim narodom, nad duhovnom baštinom i ljudima, kaže Konstantin Dobrilović za Kurir.- To treba da bude opomena i drugim evropskim narodima da se Kosovo ne desi u nekoj drugoj evropskoj zemlji. Više od 150 spaljenih crkvi i manastira, čak su oskrnavljena i groblja, pa i mošti Svetog Joanikija. To su zaista stvari prema kojima čovek ne može da ostane ravnodušan. Svako normalno ljudsko biće, koje i imalo živi po demokratskim principima, ne može to da prihvati. Kosovo i Metohija je duhovna kolevka srpskog naroda i duhovno blago koje se nalazi na Kosmetu je veliko bogatstvo za svetsku kulturnu baštinu i ono mora da se zaštiti - naglasio je Dobrilović.
