BEOGRAD - Fondacija Slavko Ćuruvija. koja će kroz pomoć novinarima pokušati da ojača ulogu novinarstva kao kontrolora vlasti, zvanično je počela da radi! Fondacija će pružati podršku istraživačkom novinarstvu i radiće sa mladima koji tek ulaze u svet novinarstva.
Inicijativu za osnivanje Fondacije pokrenuli su ćerka i sin Slavka Ćuruvije, Jelena i Rade. Prijatelji Fondacije su i Fond braće Rokfeler i Nemački Maršalov fond Sjedinjenih Američkih Država. Početak rada obeležen je proglašenjen pobednika prvog konkursa za podršku lokalnim medijima na temu "O čemu Srbija ćuti".
U Mikser hausu u Beogradu je otvorena i izložba naslovnih stranica "Dnevnog telegrafa", lista Slavka Ćuruvije koji je bio zabranjen kada je počelo bombardovanje 24. marta 1999. godine. Ćerka Slavka Ćuruvije, Jelena, poručila je da se jedino sa slobodnim, nezavisnim i odgovornim medijima može raditi na stvaranju otvorene i pravedne države, koja će poštovati različitosti.
Ona je navela da će Fondacija raditi na promociji nezavisnih i hrabrih medija i podsticati novinare da se bave istraživačkim radom i da ojačaju svoju ulogu kontrolora vlasti na sivm nivoima, kao i da rade u interesu građana, a ne centara moći. Jelena Ćuruvija je ocenila da su mediji danas u depresiji i u mnogo većem problemu nego što su bili devedesetih godina.
Ona je navela da je odziv na konkurs za pomoć lokalnim medijima bio manji od očekivanog i da se pokazalo da medijski radnici nemaju dovoljno znanja da pišu projekte i da ne znaju na koja vrata da kucaju, zbog čega "odustaju i prelaze na zabavni program". "Mediji ne smeju da se bave samo time, pokušaćemo da ih osvežimo i ohrabrimo", rekla je ona, ali i naglasila da ima još novinara poput njenog oca kojima je potrebna pomoć i "vetar u leđa".
Predsednik Fonda braće Rokfeler Stiven Hajnc rekao je da brutalno ubistvo Slavka Ćuruvije pokazuje šta može da se desi društvu koje se našlo u procepu između istine s jedne strane i moći u rukama malog broja ljudi koji su spremni da upotrebe i nasilje da bi zaštitili svoje ciljeve. On je naveo da se priznanje Slavku Ćuruviji može odati kroz posvećenost evropskoj budućnosti i naporima da se sukobi rešavaju putem kompromisa, a ne nasiljem.
"Vreme je da vizija Slavka Ćuruvije postane vizija ovog društva", rekao je on i dodao da je počastvovan što je Fond braće Rokfeler malim sredstvima pomogao rad Fondacije. Ivan Vejvoda iz Nemačkog Maršalovog fonda poručio je da je slobodna javnost neophodan činilac demokratskog društva, bez koje "nema kiseonika" i ocenio da je Ćuruvija dao život za slobodu govora, koja je ključni faktor uspostavljanja demokratije.On je naveo da je država ubila Ćuruviju i da to nikad ne sme da se ponovi. Prema njegovim rečima, put demokratije i stvaranja građanskog društva na koji je Srbija krenula 5. oktobra 2000. mnogo je krivudaviji od onog koji je očekivan, ali to ne treba da obeshrabri.
On je naglasio da nema demokratije bez jake države i osvešćenih građana. Na konkurs za podršku lokalnim medijima prijavilo se osam radio stanica i devet televizijskih stanica.Pobednici na konkursu su VK radio iz Kikinde, Gradski radio iz Niša, Radio Duga iz Trgovišta, Radio Aktiv iz Bečeja, Radio Lav iz Užica kao i šest televizijskih stanica - RTV N iz Knjaževca, Televizija VK iz Kikinde, Kraljevačka televizija, Niška televizija, produkcija Vojvođanska zelena inicijativa i TV Forum Prijepolje.
Obeležavanju početka rada Fondacije prisustvovali su šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport, bivši predsednik Srbije i lider NDS Boris Tadić, lider SPO Vuk Drašković, predsednik Nove stranke Zoran Živković, predsednik LDP-a Čedomir Jovanović, potpredsednik DSS-a Vladeta Janković, glavni i odgovorni urednik B92 Veran Matić, urednica "Politike" Ljiljana Smajlović ... 
Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999. godine, u centru Beograda ispred zgrade u kojoj je živeo u Svetogorskoj ulici.
