BEOGRAD - Hrišćani širom sveta u nedelju obeležavaju Vaskrs, praznik, koji simbolizuje pobedu života nad smrću.To je najveći hrišćanski praznik jer suština hrišćanskog učenja označava Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih, kao pobeda vere i života nad smrću. Na Vaskrs se skidaju oltarske dveri da bi se time pokazalo da je Isus Hristos, po crkvenom učenju, uskrsnućem pobedio smrt i otvorio rajska vrata.
Po crkvenom učenju, Isus je raspet u petak, subotu je preležao u grobu, u Josifovom vrtu, a u nedelju zorom, osetio se snažan zemljotres i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali kao mrtvi, a Isus vaskrsao.
Priča o nevernom Tomi
Na Vaskrs je, po verovanju, prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se on ukazao i svojim učenicima. Samo učenik Toma, koji je bio odsutan, nije odmah poverovao da je Hristos uskrsnuo, pa je morao lično da se uveri. Otuda u narodu uzrečica: "Neverni Toma". Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa: "Hristos vaskrese" i "Vaistinu vaskrese". Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja, a tada se pevaju radosne crkvene pesme.
Kako se određuje datum Vaskrsa
Na prvom Vaseljenskom saboru, u Nikeji 325. godine, odlučeno je da se Vaskrs svuda praznuje istog dana, pošto se ispune tri uslova: posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca.Vaskrs je pokretan praznik. Uvek se vezuje samo za nedelju i može "pasti" u razmaku od 35 dana - od 4. aprila do 8. maja po starom, Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po novom, gregorijanskom računanju vremena. Ove godine svi hrišćani proslavljaju Uskrs istog dana - 20. aprila.
Sledeći zajednički Vaskrs 2017.
Praznik Vaskrsenja Hristovog slave svi hrišćani sveta zajedno, po proceni, oko 2,5 milijarde. Zajedničkog slavlja Vaskrsa u ovom veku biće ukupno 31 puta, a prvo sledeće je 2017. godine. Razlika između datuma katoličko-protestantskog i istočnog, pravoslavnog Vaskrsa, biće sledeće godine nedelju dana, a 2016. čak pet nedelja. Najranije Vaskrs na Zapadu može biti 22. marta, dok je na Istoku u prvoj dekadi maja, navodi Verska informativna agencija (VIA), koja se bavi vestima i analizama iz sveta religije. Do 16. veka, kada je izvršena reforma kalendara, slavljenje praznika bilo je istog dana.
Apel da se slavljenje ujednači
Boraveći ovih dana u Evropi, koptski patrijarh i papa Tavardos Drugi apelovao je na hrišćane sveta da ujednače slavljenje Vaskrsa. To je posebno važno za hrišćane na prostorima Bliskog istoka, gde oni čine manjinu. Već sto godina pokreće se ideja da se među hrišćanima postigne saglasnost oko zajedničkog datuma praznika Vaskrsenja. Svetski savet crkava (SSC), sa sedištem u Ženevi, koji okuplja 350 crkava iz 120 zemalja sveta, na konferenciji u Alepu (Sirija) 1997. godine, dobio je principijelnu saglasnost članica da se na ovom pitanju poradi. Poznati nemački astronom Rajhold Bien, kome je posebna specijalnost vreme, priznaje da svaka promena računanja vremena ili praznika izaziva otpore. Korekcije su u istoriji bile uvek teško sprovodive. Promena datuma Uskrsa menja ritam cele crkvene i liturgijske godine, kao i posta.
