Marko Šćepanović petnaest godina peva uz gusle. Do sada je izdao pet kompakt-diskova, organizovao mnogo koncerata i nastupio na njima, od kojih izdvaja nastup u Ermitaž pozorištu Petra Velikog u Sankt Peterburgu. Najnoviji CD, koji će predstaviti sutra u Ruskom domu, posvetio je srpskoj heroini Milunki Savić, ženi sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja.Pesmu „Srpska heroina Milunka Savić“ napisao je Ljubiša Jakšić. Šćepanović mu je predložio da opeva „srpsku Jovanku Orleanku“, junakinju balkanskih i Prvog svetskog rata.- Čitajući knjigu istoričara Mirka Dobričanina „Toplički gvozdeni puk“, u kojoj je Milunka Savić opisana kao velika heroina, hrabar borac i ratnik, pomislio sam da je zaslužila da bude uz gusle opevana - priča nam Šćepanović. - Oduševila me je njena sestrinska ljubav prema bratu, koga je zamenila na bojištu tako što se prerušila u muškarca - skratila kosu i obukla uniformu. Zamolio sam Ljubišu da napiše pesmu o Milunki.Pesma je ispevana u desetercu i opisuje Milunkin život, njeno junaštvo i podvige tokom Prvog svetskog rata, njenu ljubav prema rodnoj zemlji.- Milunka Savić za mene predstavlja simbol časti, čojstva, viteštva, junaštva, požrtvovanosti - kaže Šćepanović.
Na koncertu u Ruskom domu, pored Šćepanovića, koji će dva puta pevati pesmu o Milunki, nastupiće i njegove kolege Draško Malidžan, Đorđe Tanović i Mijat Kuč. O Milunki Savić govoriće reditelj Bratislav Petković i istoričar Mirko Dobričanin.
Pesma o Milunki ima 145 stihova. U njima se pominju i prestolonaslednik Aleksandar, koji ju je dva puta odlikovao Karađorđevom zvezdom, zatim slavni francuski general Franše d’Epere. Pominje se i Flora, bolničarka iz Engleske, kao i ruski i engleski vojnici, koji su se rame uz rame borili sa našom vojskom.- Svi događaju u pesmi su prikazani slikovito - objašnjava naš sagovornik.Šćepanovića raduje to što su poslednjih godina gusle ponovo popularne:-Gusle su, kroz epsku poeziju, sačuvale našu istoriju, tradiciju i kulturu. Na taj način sačuvale su i naš identitet. Mladi to sve češće prepoznaju. Ali, ima i onih koji ih ne razumeju. Odrastaju u okruženju koje ne priznaje našu istoriju, tradiciju, kulturu. Zbog njih, svoj posao shvatam i kao misiju. Pokušavam da ih približim epskoj poeziji i guslama, da shvate njihovu ulogu i veličinu.
(Novosti)
