Kada je u proleće 2012. godine ruski vođa Vladimir Putin pozvao predstavnike Ruske akademije nauka da se konsultuje s njima o novom međudržavnom ugovoru između Rusije i Kine, jedan akademik mu je rekao da je taj sporazum istorijski verifikovan i dobar.
- Novi ugovor je inovirana verzija dogovora o razgraničenju koji je s Kinezima sklopio pre tri veka Sava Vladislavić, utemeljivač ruske spoljne obaveštajne službe i specijalni savetnik cara Petra Velikog - rečeno je Putinu.Veliko poverenjeTo je veoma zainteresovalo ruskog predsednika, koji je i bio obaveštajac KGB-a, da zatraži od akademika biografiju Save Vladislavića i njegov izveštaj o Kini, prvi posle onog koji je napisao Marko Polo, posle kojeg i nije napravljen bolji. U izveštaju Ruske akademije nauka o Savi Vladislaviću je pisalo:- Kada su se carska Rusija i Kina našle u sukobu zbog granice, Petar Veliki je, na savet poznatog filozofa Lajbnica da taj problem što pre reši, poslao čoveka od najvećeg poverenja Savu Vladislavića da u Pekingu se sa kineskim carem dogovori o liniji razgraničenja.Razgraničenje Rusije i Kine je potpisano 5. aprila 1728. godine na reci Buri, u vreme kada je na vlasti bio car Petar Drugi. Ta granica je držala dva velika carstva u potpunom miru više od 150 godina. Za zasluge ostvarene u Kini, kao ruski izaslanik, Vladislavić je dobio titulu grofa 24. februara 1725. godine, Orden Aleksandra Nevskog 1. januara 1728. i čin tajnog savetnika. Car mu je dao pravo da u Sibiru podigne grad Troickoskovski i tvrđavu Novotrojicku u čijem centru je sagradio crkvu Svetog Save. U tom trenutku Vladisavić je postao najmoćniji Srbin 18. veka.Umni HercegovacSava Vladislavić je Hercegovac, poreklom iz okoline Foče. Nagađalo se da je rođen u Popovu, pa u Jaseniki, u Gacku i Žitomisliću. Rođen je 1664. godine, a po nekim dokumentima 1670. Sa nepunih dvadeset godina našao se u Dubrovniku. U jezuitskim školama je stekao visoko obrazovanje, koje je upotpunio znanjem iz ekonomije u Španiji i Francuskoj. Trgovački poslovi odveli su ga 1698. godine u Carigrad, gde je, kao čovek od poverenja, za Dubrovčane svršavao važne poslove.Uzeo je i novo prezime Raguzinski (Dubrovčanin) da bi ličio na Rusa i uspostavio veze sa ruskim poslanstvom, koje ga dovodi do cara Petra Prvog radi vođenja tanane politike između Rusije i Turske. Raguzinski se 1699. povezuje sa Emilijanom Ivanovičem Ukrajincevom, ruskim poslanikom na Visokoj Porti, koji je upućen iz Petrograda sa zadatkom da sa sultanom zaključi jasan mir umesto nesigurnog primirja.Kao odličan poznavalac turske spoljne i unutrašnje politike, dvorskih tajni, i mračnih turskih političkih ličnosti, grof Raguzinski je učestvovao u stvaranju prve ruske obaveštajne službe. Ona je u to doba bila neophodna carskoj Rusiji, jer je već izašla na Crno more i na Baltičko more, i stalno je ratovala. Smatra se da je prvi veliki obaveštajni posao Save Vladislavića bio državni udar u Turskoj 1702. godine. Tada je sultan Mustafa Drugi zbačen sa prestola, a nasledio ga je Ahmet Treći.Za špijunski rad Vladislavić je u carskom dvoru formirao “crni kabinet”, kojeg su činili ruske poverljive ličnosti i najveći špijuni. Car ga vraća u Carigrad da pomogne grofu Tolstoju da poboljšava poziciju ruskog poslanstva u Turskoj. Na povratku iz Carigrada, Raguzinski caru donosi “Tajni opis Crnog mora po obalama i po putevima i po utvrđenjima i po vojnim bazama”. Sve je to, do tada, Rusima bilo nepoznato.Mreža jatakaNastavljajući svoja tajna putovanja i istraživanja kao carski agent, grof Raguzinski 1729. godine donosi u Rusiju poverljiva dokumenta “Tajni opis Kine po obalama i po putevima i po utvrđenjima i po vojnim bazama”, kao i “Tajne informacije o snazi i stanju kineske države”.Sve je to saznavao prevaljujući hiljade kilometara na konjima i kamilama, ploveći jedrenjacima i tabanajući pešice. Usput je stvarao modernu obaveštajnu mrežu, gradeći karavanske stanice, gradove i manastire iz kojih su mu saradnici slali informacije, analize i predviđanja.Stigao do papeKao tajni savetnik Petra Velikog, grof Raguzinski imao je od 1716. do 1722. godine poverljiv zadatak da u Rimu sklopi konkordat sa papom Klementom XI za uređenje odnosa katoličke crkve u Rusiji. Da bi to uradio on je 1720. godine i zvanično postao poslanik Petra Velikog kod pape Klementa XI, u Rimu. Grof Sava Vladislavić Raguzinski je preminuo 17. juna 1738. godine u Petrogradu. Sahranila ga je u carskoj grobnici, u kripti Blagoveštenske crkve, carica Katarina Velika uz najviše počasti, jer ga je, kao i car Petar Veliki, smatrala najbližim saradnikom i prijateljem.Vladislavić je na taj način zaokružio evroazijsku obaveštajnu mrežu, jer je još početkom 18. veka stvorio rusku agenturu u celom Sredozemlju, angažujući čuvene dubrovačke trgovce i pomorce.Odsustvo iz domovine je izgleda još više vezivalo Vladislavića za srpstvo, što se vidi iz pokušaja da uz pomoć Petra Velikog oslobodi pravoslavni Balkan od Turaka. “Grof Vladislavić je utemeljivač srpsko-ruskih duhovnih veza”, pisao je Jovan Dučić, koji je otkrio da je grofza rusku državu obavljao izuzetno važne finansijske i diplomatske poslove.- Za četvrtinu stoleća bio je umešan u sve važne događaje ruskog carstva: zaključio je vojni savez sa vladajućim knezom Moldavije u Jašu, mir sa sultanom na Prutu, konkordat sa papom u Rimu, i pakt o prijateljstvu sa kineskim carem u Pekingu u prvom konačnom razgraničenju Rusije i Kine sa kineskim carem u Pekingu - pisao je Dučić u biografiji svog rođaka. - Vladislavić, što je do sada ostalo nepoznato srpskom narodu, a što je za nas i najvažnije, bio prvi Srbin koji je zadobio poverenje pravoslavne Rusije i lično Petra Velikog, za oslobođenje srpstva i Balkana. On je i prvi postavio srpski problem u Rusiji kao glavni problem Balkana.Odmah po objavljivanju tursko-ruskog rata, grof Raguzinski, odnosno Sava Vladislavić iz Petrograda je inicirao ustanak Crne Gore i Hercegovine. Ustanak je trebalo da počne naporedo sa ruskim operacijama u Moldaviji i da se tako na Balkanu oslabi pozicija sultana. U prvom planu ove Vladislavićeve strategije je bio njegov lični prijatelj vladika i knez cetinjski Danilo, koji je na Vidovdan, na Cetinjskom polju, sazvao narod, održao vatreni govor i pročitao proklamaciju cara Petra Prvog, ruskog, koju je, zapravo, napisao Sava Vladislavić. Crnogorci su otišli u Dubrovnik da kupe barut i olovo, a velmože, pošto nisu bili raspoloženi prema ovom ustanku, istovremeno su naoružavali i crnogorsko-hercegovačke čete i Turke.(Večernje novosti)
