Najnovije vesti

Selaković: Dugotrajni sudski postupci najveći problem pravosuđa
Foto: Tanjug

Javna rasprava

Selaković: Dugotrajni sudski postupci najveći problem pravosuđa

Društvo
Što je sudstvo nedelotvornije pravda se ostvaruje po pravu jačeg, bezobraznijeg i moćnijeg, kazao je ministar

BEOGRAD - Dugi i spori sudskh postupci predstavljaju najveći problem srpskog pravosuđa, a osnovno pitanje koje novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku treba da reši jeste odnos između zaštite tog prava i nezavisnosti sudija, rekao je danas ministar pravde Nikola Selaković.

On je, otvarajući javnu raspravu o Nacrtu zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku u Apelacionom sudu u Beogradu, konstatovao da spori sudski postupci remete reputaciju sudstva i ozbiljno ugrožavaju ostvarivanje prava i sloboda građana.

"Što je sudstvo nedelotvornije pravda se ostvaruje po pravu jačeg, bezobraznijeg i moćnijeg", rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima zaštita prava na suđenje u razumnom roku gotovo da nije postojala u Srbiji do donošenja sadašnjeg Ustava Srbije i ustanovljavanja mogućnosti izjavljivanja ustavne žalbe, osim preko odredaba o nadzornim ovlašćenjima predsednika suda ili pravu nadzora Ministarstva pravde.

Selaković je podsetio da je pritužba bila jedini instrument koji je stranka do tada mogla da koristi kako bi ostvarila svoje pravo, ocenivši da to nije bilo dovoljno, budući da, kako je rekao, prema evropskim standardima, postupanje po pritužbi manje ili više predstavlja diskreciono pravo nadzornika.

Osnovno pitanje koje novi Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku treba da reši, a što se, kako kaže, ne vidi neposredno iz njegove sadržine, jeste pitanje odnosa između ustavnog prava građana na suđenje u razumnom roku i nezavisnosti sudija.

"Valjalo je zaštiti prava građana, pokušati da se sudstvo učini delotvornijim, ali nikako po cenu ugrožavanja nezavisnosti sudija. Mislim da je taj problem uspešno rešen i da zakonska rešenja sadrže tako potrebnu ravnotežu interesa", ocenio je Selaković.Prema njegovim rečima pravo na suđenje u razumnom roku postavljeno je kao pravo koje se "samo, jedino i isključivo" odnosi na razvoj sudskog postupka u vremenu, istakavši da funcionalni razvoj postupka "što je srž, bit, sudijske nezavisnosti" nije predmet ovog zakona.

"Predsednik suda može naložiti postupajućem sudiji da odluči o dokaznim predlozima stranaka, da zakaže ročište ili raspravu, ali nikako ne može da mu naloži koje dokaze treba da izvede, koje činjenice da utvrdi, kako da primeni pravnu normu", objasnio je Selaković.

Puko donošenje zakona nije dovoljno, dodao je Selaković i naglasio da taj akt može postići svoje ciljeve samo ako ga sudovi budu pravilno primenjivali.Predsednik Apelacionog suda Duško Milenković poručio je da donošenje Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predstavlja jednu od najvažnijih pravnih tema u Srbiji, jer se od sudija prvenstveno očekuje pravilno utvrđenje relevantnih činjenica, pravilna primena materijalnog prava, i to u što kraćem roku.

Milenković je podržao donošenje ovog zakona jer treba, kako je rekao, da obezbedi delotvoran i brz postupak u primeni zaštite prava na suđenje u razumnom roku i naveo činjenicu da samo pred Apelacionim sudom u Beogradu ima između osam i deset odsto predmeta koji na rešavanje čekaju duže od deset godina.Govoreći o Nacrtu zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predsednik Apelacionog suda u Beogradu je ocenio da je dobro to što merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku nisu taksativno pobrojana, jer, kako je rekao, to omogućava da se pojedincačno sagleda svaki slučaj.Milenković je dodao i da je veoma važno u narednom periodu da svi predsednici sudova organizuju rad sudova tako da se učine dodatni napori da se broj starih predmeta u sudovima smanji jer, kako je zaključio, stranku ne zanima naknada na dugo čekanje na rešenje spora. već je zanima upravo rešenje spora.

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...