BEOGRAD - Zakon o privatizaciji i izmene i dopune Zakona o stečaju, koji su danas stupili na snagu, trebalo bi da obezbede završetak pretvaranja društvenog kapitala u privatni do kraja 2015. godine i bolju zaštitu poverilaca.
Zakonom o privatizaciji predviđa da se privatizacija preostalih 584 društvenih preduzeće završi do decembra 2015, kako je objašnjeno, "na fer i efikasan način". Imovinski status tih preduzeća s oko 100.000 zaposlenih nije rešen, a od 584 preduzeća u restrukturiranju je 161 sa oko 55.000 zaposlenih.
Zakon o privatizaciji ima status specijalnog zakona što znači da će u slučaju kolizije s drugim zakonima imati prednost.Zakon predviđa više modela za to, nudi više metoda i više mera za privatizaciju. Među merama su i konverzija potraživanja u kapital i otpis dugova.Predviđena su četiri modela privatizacije: prodaja kapitala, strateško partnerstvo, prodaja imovine i prenos kapitala bez naknade zaposlenima ili strateškom partneru.
Metodi privatizacije po Zakonu su javno prikupljanje ponuda i javno prikupljanje ponuda s javnim nadmetanjem.Zakonom o privatizaciji su predviđene i tri mere: finansijska konsolidacija, otpis duga, i pretvaranje duga u trajni ulog ili konverzija. Zakonom se ograničava da kupac poljoprivrednog zemljišta može biti samo domaće pravno ili fizičko lice.
Po novom zakonu u svakom slučaju će se utvrđivati šta je za koje preduzeće najbolji model, uz mogućnost kombinovanja metoda i modela, a omogućena i prodaja delova firmi, a ne samo celina kao što je bilo do sada.Novina zakona o privatizaciji je to što će početna cene iznositi najmanje jednu polovinu procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine, a ranije je bila 20 odsto.Nova početna cena na drugom prikupljanju ponude u javnom nadmetanju biće najmanje jedna trećina, a sada je 10 odsto procenjene vrednosti kapitala, odnosno imovine.
Zakon predviđa i kontrolu tokova novca, tako što ugovor o privatizaciji neće biti moguće potpisati s licem koje ne dobije odobrenje Agencije za kontrolu pranja novca.Izmene i dopuna Zakona o stečaju povećava se transparentnost postupka stečaja, pojačava sprečavanje zloupotrebe i povećava prava poverilaca.Novi zakon trebalo bi da umanji troškove stečaja i skrati vreme trajana stečaja, iako ni tim zakonom krajnji rok za završetak stečaja nije oročen, jer zavisi od perioda naplate i tržišnih uslova.Ključne novine u zakonu su to što povezana lica ne mogu više da budu članovi odbora poverilaca koji donosi važne odluke o toku stečajnog postupka, načinu prodaje imovine, daje saglasnost stečajnom upravniku i zapravo rukovodi stečajnim postupkom.
Izmena Zakona o stečaju uvedena je i obaveza objavljivanja tromesečnih izveštaja o toku stečajnog postupka kako bi se povećala transparentnost.Uvedena je i obaveza odbora poverilaca da predlože stečajnog upravnika ili da se saglasi s imenovanim stečajnim upravnikom, čime se istovremeno onemogućava direktan izbor stečajnog upravnika od strane sudije.Zakonom se ograničava nivo predujma za mikro privredna društva, kako bi se olakšalo otvaranje stečajnog postupka.Novina je i da se lica koja su povezana sa stečajnim dužnikom namiruju u poslednjem, četvrtom isplatnom redu.Zakonom su utvrđena prava i obaveze založnih poverilaca, pri čemu oni ne glasaju o planu reorganizacije, ali se planom reorganizacije ne mogu menjati, niti umanjiti njegova prava.
Reorganizacija privrednih društava se ubrzava i umesto, kao do sada kada su postupci za usvajanje planova reorganizacije često trajali unedogled, usvojenim izmenama je određeno da se plan reorganizacije podnosi u roku od 90 dana, a primedbe na njega u narednih 15 dana.Zakon donosi i ukidanje obaveza dobijanja saglasnosti Komisije za zaštitu konkurencije prilikom podnošenja plana reorganizacije.Nizom odredbi smanjeni su i troškovi stečajnog postupka.
