BEOGRAD - U Srbiji je za mesec dana zatvoreno šest ilegalnih gerentoloških centara jer nisu imali potrebnu licencu za rad i odgovarajuće uslove, a cilj je, prema objašnjenju nadležnih, da se vlasnici nateraju na poštovanje zakona, važećih procedura i uvođenje tog posla u legalne tokove.
Najčešći razlozi zatvaranja su neadekvatne prostorije za smeštaj, nedovoljan broj zaposlenih i neodgovarajući stručni kadar. Ministar rada Aleksandar Vulin pozvao je sve građane da Kancelariji za brze odgovore prijave ukoliko znaju da postoji ilegalni gerontološki centar u njihovom okruženju i najavio da će na svaku prijavu nadležno ministarstvo reagovati u roku od pet dana.
Načelnica odeljenja za inspekcijski nadzor u Ministarstvu rada Biljana Zekavica rekla je da je kontrolom ustanovljeno da postoji dosta ilegalnih objekata za brigu o starima, i da inspekcija uglavnom reaguje po prijavi građana. Namera inspekcije nije samo da zabrani rad takvih centara već da vlasnike privole da uđu u regularne tokove, da podnesu zahteve i ispune sve potrebne procedure za bavljenje tom delatnošću.
"Čim dobijemo informaciju da tako nešto postoji odlazimo na teren, a nije nam cilj da zabranjujemo rad već da zabranimo zloupotrebe i nezakonitosti i da otvaramo mogućnost da vlasnici ispune uslove i propise i tako dođu do licence", kazala je ona.
Najčešći razlog za zatvaranje centara je to što nemaju dozvlu za rad, a nisu ni podneli zahtev ili je po sredi neodgovarajući prostor i kadar.
Trenutni kapacitet u objektima za smeštaj starih u Srbiji je 13.000 osoba, a primetan je pvećan broj zahteva za izdavanje licence privatnicima koji bi želeli da se bave tom delatnošću.Zekavica objašnjava da u državnom sektoru ima 9.000 mesta za stare, a u privatnom oko 4.000 što, kako je kazala, "realno odgovara kapacitetima zahteva korisnika za smeštaj", ali je problem to što smeštajni kapaciteti nisu ravnomerno raspoređeni.
"Potražnja za domskim smeštajem povećana je u većim gradskim centrima, Beogradu, Kragujevcu, Novom Sadu… U tim mestima stalno nedostaje mesta i kapaciteta, dok u unutrašnojsti Ima objekata sa praznim kapacitetima", kaže Zekavica.
Dodala je da se privatni sektor više razvija tamo gde ima manjka kapaciteta u drzavnom sektoru te da tako postaje ravnopravan i konkurent državnom.U Srbiji ima 40 domova čiji je osnivač država ili Pokrajina, a među njima su gerontološki centri, domovi za stare i penzionere i domska odeljenja kojima je delatnost pružanje usluga i smestaja starim osobama.
Osim toga, postoji i 119 domova za stare koji su dobili dozvolu za rad po ranijim propisima koji pružaju uslugu starima, ali i 18 novih koji su dobili licencu po novim uslovima, a koji su na snazi od maja prošle godine.Zahtevi za ispunjavanje uslova, kako kaže ona, ne razlikuju se za privatnike u odnosu na državni sektor.
Standardi, su novim propisima, podignuti na viši nivo. To, između ostalog, podrazumeva manji broj kreveta u spavaonicama, a veći broj toaletnih prostora, veći broj kadrova, odnosno zaposlenih u odnosu na broj korisnika, dodala je ona.Govoreći o načinu kontrole rada takvih objekata, Zekavica je navela da se sprovodi redovan plan konrole i inspekcijski nadzor, i kada se obavi kontrola svih objekata ponovo se "napravi novi krug".Ukoliko je potrebno, realizuju se i vanredni inspekcijski nadzori kada se desi neki vanredni incindent, a inspekcija rada je svakodnevno na terenu kako bi po prijavi mogla odmah da reaguje, dodala je.Kao primer dobrih uslova rada privatnog centra, Zekavica je navela Dom za stara lica "Agape" u beogradsom naselju Braće Jerković, čiji je kapacitet 48 korisnika.
Kapacitetu su, kako kaže vlasnica Marijana Blažević, popunjeni, zainteresovanih je toliko da bi im bilo malo da imaju još 50 mesta.Ona i njen muž su lekari, a u ovoj posao su se, kako kaže, upustili iz ličnih motiva. Želja im je, naime, da u ovom objektu otvore i bolnicu.Ali, medicinska oprema i osoblje, lekari i medicinske sestre, su ono što nedostaje, a što bi moglo da funkcioniše kada bi se više uključila država i donator.Inače, u tom domu o starima brine strucno osoblje - socijalni radnik, medicinske sestre, negovateljice…, što je i glavni uslov da bi dom za stare dobio licencu za rad.
Upitana kako izgleda dan jednog korisnska u centru Blažević je rekla da je protokol ustaljen - podrazumeva jutarnju negu, doručcak, davanje terapije, potom posluzenje kafom, a onda druženje u posebnom prostoru, ručak, razgovor sa socijalnom radnicom, potom ponovo red odmora, užina, večera...Povremeno se organizuju pridredbe."Ipak, u ovom poslu je najvažnije da ovo volite i ljubav i razumevanje pre starim osobama", kazala je Blažević.Korisnica, profesorka književnosti u penziji iz Prokuplja, je u domu "Agape" gotovo godinu dana.
Nadežda Dukić kaže da je impresionirana uslugama, osobljem, cvećem… Zbog slabije pokretljivosti vreme provodi u čitanju."Teško je bilo iz svoje kuće doći ovde, ali sam bila primorana i adaptirala sam u novom domu zahvaljujući knjigama i mojim nekadašnjim đacima koji me često obilaze, i to mi pričinjava veliko zadovoljstvo", ispričala je Nadežda.
