BEOGRAD - Većina građana proslavlja srpsku Novu godinu, ali šta ona zapravo predstavlja i zašto se slavi baš na ovaj dan, zna malo njih.- Popularnost je stekla šezdesetih godina prošlog veka, kada je bila zabranjena. Srbi su počeli da je slave velikim delom iz revolta, nacionalizma i želje da se razlikuju - objašnjava poreklo srpske Nove godine Vesna Marjanović, istoričarka.Beograđani koje smo juče anketirali izjavili su da bi želeli da danas imaju slobodan dan, odnosno da se 14. januar proglasi državnim praznikom.Julijanska Nova godina, kako je pravi naziv ovog praznika, u narodu se nije slavila sve do kraja Prvog svetskog rata, a na taj dan proslavljao se Mali Božić ili Vasiljevdan.- Prema crkvenom kalendaru, juče bi bio 31. decembar, a danas prvi dan 2015. Posle Prvog svetskog rata, prešli smo na tzv. građanski kalendar, ali Crkva ga nije prihvatila - kaže Marjanovićeva. Zabrana ovog praznika trajala je sve do osamdesetih.Pravoslavnu Novu godinu proslavljali su i Rumuni, Bugari, Makedonci i Grci, ali pored nas danas slave samo još Rusi, Jermeni, Gruzini, Kopti i Svetogorska crkva.(J. P.)
