BEOGRAD - Od bukvara do bukvara ćirilica različita, slova iskrivljena, ne zna se piše li „M“ ili „T“. Od učitelja, škole i knjige zavisi kakva će slova prvaci da upisuju u sveske i kako će kasnije da pišu sastave, potpisuju se, popunjavaju formulare... Zbog svega toga, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo je zahtev Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i Odboru za standardizaciju srpskog jezika da pokrenu inicijativu standardizacije ćirilice, pišu Novosti.Zatraženo je da se naprave jedinstvene ćirilične grafeme, koje će biti jednake u svim bukvarima, jer iz ovih knjiga deca uče slova prvi put. U Akademiji kažu da znaju za taj zahtev i da bi njime trebalo da se bavi Odbor za standardizaciju, najmerodavnije stručno telo za pitanja našeg jezika i pisma. Problem je, međutim, što to telo postoji samo „na papiru“. U Ministarstvu prosvete kažu da će, ako Odbor ne bude ponudio rešenje, pronaći neko drugo telo, ali da bukvarsko pismo mora što pre da bude standardizovano.
- Ako ne bude drugog rešenja, formiraćemo radnu grupu. Važno je samo da ovaj posao bude završen - kaže pomoćnica ministra prosvete dr Zorana Lužanin. - Uskoro treba da bude završen novi zakon o udžbenicima, pa će biti uvedeni i novi standardi udžbenika. Zbog toga mora da postoji jedinstveno pismo. Sada je problem što izdavači koriste različite softvere, mnogi imaju rusku ćirilicu umesto srpske, pa se ista slova razlikuju. Otišli smo predaleko u tom šarenilu i hitno moramo da ga rešimo.
A na ovaj problem Ministarstvu su prvi ukazali iz Saveza vojvođanskih učitelja.- Nedopustivo je i krajnje neodgovorno da još nemamo zvanično standardizovano bukvarsko pismo - kaže Vera Stojšić Gašparovski iz Udruženja vojvođanskih učitelja. - Savez učitelja Srbije je još 2004. okupio radnu grupu i na kraju su postignuti dogovori o standardizaciji bukvarskog pisma. Sve je predato ministru prosvete, ali je i ostalo na tome do danas. Ponovo smo 2007. godine od Ministarstva prosvete tražili standardizaciju, ali ništa nije urađeno.Slobodni prevodi
Potrebna je veća briga o pismu i jeziku od prvog razreda, pa do doktorskih studija - napominje dr Zorana Lužanin. - U naučnim radovima, na primer, stalno se pojavljuju neki novi termini, za koje ne postoji zvaničan prevod, pa ih svako tumači i piše na svoj način.(Večernje novosti)
