7 priča o turizmu i letovanjima

Kako je u Srbiji rođen turizam

Beogradska vlast je 26. juna 1844. donela Publikaciju o zabrani kupanja na Savi i Dunavu „bez gaća“, to jest bez kostimaZa mnoge stvari se kod nas ne zna kako su i kad nastale, ali ako je reč o turizmu, onda tu dileme nema: turizam je u Srbiji počeo tačno 26. juna 1844. Tog dana su beogradske vlasti donele Publikaciju o zabrani kupanja na Savi i Dunavu „bez gaća“, to jest kostima.Sve posle ovog civilizacijskog skoka je „istorija letovanja“, čiji vrlo sažeti pregled dajemo na ovom mestu...U korak s EvropomPublikacija je predstavljala skroman, ali hvale vredan pokušaj hvatanja koraka s Evropom, koja je kad je posredi golotinja pored vode daleko bila odmakla.Na njenim plažama, naime, već su se bile odomaćile „mašine za kupanje“ - kabine za presvlačenje na točkovima, koje su konji vukli do dublje vode. Žene su u vodu ulazile direktno iz kabine, tako da ih niko ne vidi u kupaćem kostimu, koji se, inače, od zimske odeće razlikovao samo po odsustvu krznenih kragni - podjednako su pokrivali telo. Na isti način, iz vode su ulazile u „mašinu“ i vraćale se na obalu.Što se Beograda tiče, u njemu je neki Karlo Karlovanski 1839. otvorio „prvu fabriku sirćeta“, ali je neslavno propao. Valjda je bilo dovoljno lošeg vina, šta li, tek nesuđeni fabrikant preselio se u Austrougrasku, u Pančevo, i tamo otvorio školu trgovačkih nauka. Ni u ovom poslu nije se obogatio, ali ga preduzetnički duh nije napustio. U maju 1847. vraća se u srpsku prestonicu i na Dunavu podno Kalemegdana otvara „prvo srpsko kupalište i plivalište“.Naučni pristupSvom poslu pristupio je naučno: doveo je učitelja plivanja iz Beča i počeo da meri temperaturu vazduha i vode. U jednoj tadašnjoj raspravi o raspodeli sredstava u kulturi (sic!) pominje ga i Ðura Daničić: „Pozorište je samo za zabavu besposlenim i imućnim ljudima, a plivalište je od potrebe i od koristi i za zabavu svakome čoveku.“ Uzaman: plivalište Karla Karlovanskog zatvoreno je zbog gubitaka, ali imalo se rašta osnivati - njegovom vlasniku Beograd duguje prve zapisane meteorološke podatke u svojoj istoriji.Nove entuzijaste u turističkoj privredi Beograd je morao da čeka šest godina - tek 1853. neki Kosta Lepojević i Dimitrije Danić obavestili su građanstvo da su na Savi otvorili „kupatilo po najnovijem kroju, s ograđenim bazenom za decu i kabinama za odrasle“. Propali su pre jeseni.Tako je moralo biti, jer još dugo potom Srbi su radije rizikovali davljenje pored neuređenih obala nego da plate ulaz na kupalište, a ta se navika nije čvrsto ukorenila.Banje, kraljevi i ostaliS razvojem građanskog sloja letovanje ulazi u modu, a razlog za odlazak u banju nije se posebno ni tražioTek s nastajanjem građanskog sloja, između dva svetska rata, letovanje ulazi u modu.Ako se išlo na more, birao se severni Jadran. Najpopularniji su bili Abacija, današnja Opatija, tada u sastavu Italije, i neka ostrva. Najbogatiji su i onda putovali u Monako, Nicu i druga mondenska letovališta.Lekovitost vodaNa more se išlo u zimu ili u kasnu jesen, kad je vreme bilo sunčano i prijatno za šetnju, ali i za kupanje, a leta su se provodila u banjama.Priču o srpskim banjama započinje knjaz Miloš dovođenjem barona Zigmunda Herdera, načelnika Saksonskih rudokopa, koji je 1835. godine analizirao i potvrdio lekovitost brestovačke vode, a kasnije i drugih banjskih voda.I drugi naši kneževi i kraljevi voleli su banje: Draga Mašin se u Ribarskoj banji lečila od neplodnosti, a u ovom odmaralištu podno Jastrepca često je boravio i kralj Petar I Karađorđević. Tu je 1913. i potpisao deklaraciju o prisajedinjenju Kosova i Metohije matici Srbiji. Danas posetioce na to podseća spomen-ploča na početku stepenica - gazišta trostruko nižih od uobičajenih, napravljenih za starog kralja.U godinama i kostobolan, kralj Petar često je boravio po banjama, pa je zato u istoriji zabeležen i kao inicijator prvog srpskog zakona o banjama. U jednoj od njih, Vranjskoj, zatekao ga je Prvi svetski rat. Njegov sin kralj Aleksandar sazidao je u banji Koviljači velelepni Kur-salon, zdanje za zabavu bogataša, u kojem se nalazila i prva kockarnica na Balkanu, u kojoj je kralj imao svoj lični kockarski sto. Aleksandrov sin Petar II, bežeći iz Beograda 6. aprila 1941, nakon večere kod gradonačelnika Zvornika, vratio se u Koviljaču, i u Kur-salonu potpisao akt o opštoj mobilizaciji.Srpski Baden-BadenU nadahnutom tekstu jedan hroničar piše: „U mnoštvu manje ili više poznatih banja, najslavnija je bila Vrnjačka banja, srpski Baden-Baden. U Vrnjce se odlazilo kao na hodočašće, posle iscrpnih priprema svake vrste: šila se nova garderoba prema modelima ‚iz žurnala‘, beležila su se imena hotela i restorana s najboljom uslugom, sa smrtnom ozbiljnošću se diskutovalo da li je bolje piti vodu sa izvora Snežnik ili onu sa Slatine. Razlog za odlazak u banju nije se posebno ni tražio i najmanja gorušica koja se ponovi tri puta u godini zasluživala je lečenje u Vrnjačkoj banji, za slabunjave adolescente bez apetita nije bilo drugog izbora osim Bukovičke banje, Jošanička je bila nezamenjiva za ovo, Selters za ono...“

Nudizam na savi Kostimi i golotinja Skokovi u uniformi

Gde ima leta, ima i zime

Izgustirani sportovi Prve skakaonice

Čarobni život misica

Misice i Ita Rina Naočare postale hit Kako je bikini stigao u Jugoslaviju Atom i bomba Plaža Nica

Kad letuju komunisti, neko mora da se „udavi“

Jeretička priča Milost Maršala