Vladare prate ogovaranja, pa ni Karađorđevići nisu bili pošteđeni. Tako se za jednu lepoticu pričalo da joj je kralj Aleksandar Karađorđević kupio kuću u kraju Lisičji potok blizu Belog dvora, da bi mu bila „pri ruci“. Čaršija je pronosila i priče o vezi njegove supruge, kraljice Marije i nekog ađutanta Pogačnika, a Miloš Crnjanski beleži da bi neki srpski ministri i diplomate za ono što su o njoj pričali dobili nož u stomak od uvređenog sina „da je bila majka nekog nosača, a ne kralja“. Ali postoji i kraljevska afera koju niko ne osporava...Kad je završen Prvi svetski rat, Aleksandar je već imao trideset godina. Šaputalo se o njegovoj „muškoj nesposobnosti“: još kao mladić, Aleksandar je bolovao od zapaljenja jednog testisa. Dugo je bio lečen, a posle prelaska Albanije 1915. godine stanje mu se pogoršalo, pa je morao da se operiše. Nikola Pašić, predsednik vlade, brinuo je da se zbog ove boljke ne prekine dinastija. Posle rata, kao državni projekat Aleksandru su dovođene dame da bi se se testirale njegove seksualne moći. Iz jedne takve probe s lekarkom iz Francuske, kažu hroničari, poslednjeg dana decembra 1920. godine u američkom konzulatu u Beogradu rodila se i zdrava devojčica Jelena.Istina, početkom ovog veka Aleksandrov sin Tomislav daće romantičniju verziju priče o tome kako je stekao polusestru:„Moj otac i Jelenina majka, Šarlot Kotijar, upoznali su se uoči Prvog svetskog rata u Parizu. Ona je bila iz Bretanje i zbog porodične tradicije, pošto su joj otac i deda bili lekari, studirala je medicinu na Sorboni. Najpre je upoznala kneza Pavla, a onda joj je on predstavio mog oca. Navodno je ovo bila ljubav na prvi pogled, ali državničke obaveze mog oca, tada prestolonaslednika, i ratne slutnje razdvojile su ovo dvoje mladih... Da imam sestru po ocu, saznao sam za vreme Drugog svetskog rata. Za to žensko dete znala je i moja majka. Ona je saznala od oca, ali nama ništa nije govorila o tome. Uopšte, o tome se među nama nije govorilo. To je znala samo nekolicina očevih najbližih prijatelja. Knez Pavle je bio najupućeniji u tu porodičnu tajnu.“Upravo je knez Pavle nastavio brigu o njima posle Aleksandrove smrti 1934. godine. Jelena Juženidi, kako se zvala, održavala je veze s Pavlom i sa Petrom II Karađorđevićem u Londonu, a prema nekim izvorima, na Oplencu je posetila svog polubrata Tomislava pred njegovu smrt.
Biografija- Rođen je 16. decembra 1888. na Cetinju, a umro 9. oktobra 1934. godine u Marseju- Drugi sin kralja Petra I, praunuk Karađorđa i unuk, po majci, crnogorskog kralja Nikole I, kumče ruskog cara Nikolaja II. Školovao se u vojnoj školi u Sankt Peterburgu, a potom u Beogradu.- Kao prestolonaslednik, princ Aleksandar je pristupio reorganizaciji vojske (1909), pripremajući je za konačan obračun s Turskom.- U Prvom balkanskom ratu (1912) kao zapovednik Prve armije vodio je pobedonosne bitke kod Kumanova i Bitolja, a u Drugom (1913) bitku na Bregalnici. U Prvom svetskom ratu bio je vrhovni zapovednik srpske vojske u bitkama na Ceru i Kolubari 1914, kad je srpska vojska potpuno razbila vojsku Austrougarske monarhije. S vojskom se povukao preko Albanije (1915). Pod njegovom vrhovnom komandom probijen je Solunski front (1918).- Njegovo zalaganje presudno je uticalo na ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca u zajedničku državu Kraljevinu SHS (1919). Sprovodio je politiku tzv. integralnog jugoslovenstva, koja se pokazala kao neuspešna.• Kada je već okončao pripreme za rat, ubijen je tokom šetnje u Košutnjaku 1868. godine.- U spoljnoj politici intenzivno je radio na sklapanju međudržavnih odbrambenih saveza usmerenih protiv sila koje su težile reviziji Versajskog sporazuma.- Ubijen je u atentatu koji su izvršile hrvatske ustaše i probugarski makedonski nacionalisti. Zajedno s njim tada je ubijen i francuski ministar spoljnih poslova Luj Bartu.- Nazivan je „viteški kralj Aleksandar Ujedinitelj“.
