BEOGRAD - Vrhovni državni revizor Svetlana Toma Anokić izjavila je danas da u Srbiji niko u ovom trenutku ne može tačno da kaže koliko nekretnina država ima u vlasništvu, a od šest milijardi dinara koliko iznosi prihod od rentiranja, u budžet odlazi tek 800 miliona.
"Ne mogu da kažem koliko država ima nekretnina, s obzirom da u evidenciji imamo 551.000 jedinica ili unosa, kako to zovu Republičkoj direkciji za imovinu, to ne znači da imamo toliko nekretnina", rekla je Toma Anokić.
U "unose ili jedinice", kako kaže, spadaju i dalekovod i gasovod, te dozidane prostorije, iako je reč o istoj zgradi.
"Najinteresantnije je što su delovi zgrade uneti kao posebne nepokretnosti. Recimo, zgrada Vlade Srbije je samo jedna, ali u evidenciji RDI ona je prikazana kao 31 unos, jer su računati kao posebne jedinice tavanski prostor, podrumi, lift", kazala je Toma Anokić.
Isti je slučaj, dodaje, i sa zgradom Ministarstva finansija koja je prikazana kao 11 unosa, jer je posebno evidentiran tavanski prostor itd.
"Zato niko u Srbiji sa sigurnošću ne može da kaže koliko država ima nekretnina", zaključuje.
Toma Anokić kaze da je za navedenih, tačno 551.946 jedinica, upisana knjigovodstvena vrednost 680 milijardi dinara, a to je, tvrdi, suvise malo i jednostavno nemoguće.
"To je toliko mala cifra, jasno je da su te nekretnine potcenjene. S druge strane, logično je da je potcenjeno, kad imamo upisano samo 20 odsto vrednosti imovine, dok je 90 odsto vrednosti upisano kao nula", ukazuje vrhovni državni revizor.
Pozivajući se na podatke Uprave za trezor, ona je navela da su od 1. januara do 31. decembra 2013. godine, prihodi po osnovu rentiranja bili oko šest milijardi dinara.
"Od toga, samo 800 miliona ide u budžet države, dok sve ostalo ide korisnicima koji su dobili javnu imovinu na korišćenje. Oni izdaju tu imovinu i od toga imaju prihod kojim se izdržavaju, a reč je pre svega o javnim preduzećima, različitim društvima", navodi ona.
Ti korisnici, zaključuje, upravljaju najatraktivnijom imovinom Srbije, prihodi ostaju njima, a država nema od toga mnogo koristi. Ona kaže i da je do takve situacije dovela c. Naime, kako kaže, još 1995. je donet zakon koji je regulisao svojinu u Srbiji, a naredne godine i prateća uredba, ali ništa nije uradilo na tome, jer su izostali odgovarajući pravilnici.
Zatim je, 2011. na snagu stupio novi Zakon o javnoj svojini, koji na drugačiji način definiše javnu svojinu uz obavezu da se donese i prateća uredba.
"Ta uredba je doneta tek prošle godine, ali joj je odmah dat odloženi rok primene do 2017. godine", navodi ona dodajući da je i pravilnik koji reguliše kako i na koji način bi trebalo imovina da se evidentira, donet 2014. ali se još ne primenjuje.
"Kad pogledate, zakonodavni okvir je bukvalno i doveo do ovakve situacije, jer kad neko ne mora nešto da uradi, onda on i neće da radi", kazala je Toma Anokić.
Ona je navela da je glavna preporuka DRI da se kompletna državna imovina popiše, a da Vlada Srbije naloži koji organ ili institucija će to da uradi.
"Jedan ili više organa moraju da budu zaduženu da popišu imovinu, pa da znamo šta je to što imamo. Onda ćemo upisati i vrednost", rekla je Toma Anokić i dodala da bi Srbija trebalo da uradi u stvari sve što su uradile ostale zemlje u okruženju, a to znači da vlada definiše strategiju koja bi predvidela korake i vreme za izvršenje kako bismo konačno dobili podatke o tome kolikom imovinom država raspolaže i koja je to vrednost.
