U Srbiji je danas Dan žalosti povodom obeležavanja Dana sećanja na stradanje i progon Srba u akciji "Oluja".
Tačno u podne oglasila su se zvona na svim crkvama Srpske pravoslavne crkve i sirene sa signalom za prestanak opasnosti, čime je označen minut ćutanja za žrtve ratova od 1991. do 1995. godine.
U crkvama i hramovina na Kosovu i Metohiji danas je služen parastos nastradalim Srbima u ratovima 90-ih u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je danas da je Hrvatska vojnom paradom u Zagrebu poručila proteranim Srbima da se ne vraćaju i da ih sve čeka ponovo.
14.30 - Prisutnima se obratio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je istakao da su oni koji slave današnji dan pali tako nisko i da su ogranizovali vojnu paradu.
Nikada nije kasno da ispravimo svoje greške. Toliko vremena je prošlo da deca koja su krenula u koloni, danas su već odrasli ljudi. Naša pobeda je u tome što smo proževeli, živeli i nastavili da gradimo. Oluja je ostavila pustoš u gradovima i kućama, kao i prazninu u dušama, a mi ćemo da se molimo da ona ne bude ispunjena mržnjom.
Ne može samo jedna strana da pruža ruku pomirenja, a da druga ruka slavi zločin", istakao je Nikolić u svom govoru povodom 20 godina od Oluje.
14.16 - U toku je obraćanje patrijarha Irineja.
14.07 - U Velikoj dvorani Centra Sava, u organizaciji Koalicije udruženja izbeglica, počela je Memorijalna akademija "Oluja - da se ne zaboravi zločin".
13.05 - Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin i predstavnici više udruženja stradalih Srba položili su danas vence na spomen ploču Srbima stradalim u oružanim sukobima na prostoru bivše Jugoslavije u Tašmajdanskom parku. Vulin je tom prilikom rekao da mu je žao što se 20 godina čekalo da se progovori o "Oluji", navodeći da ne mogu da se mire dželati i žrtve, ali da treba da se mire deca, a da oni koji su počinili zločine moraju da budu kažnjeni. Na pitanje kolika je odgovornost predsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića, predsednika Srbije Tomislava Nikolića i njega, Vulin je rekao da oni tada nisu bili u vlasti. Vulin je podsetio na reči premijera da je svakom Srbinu, bez obzira gde je rođen, gde živi i kako je došao u Srbiju, Srbija njegova zemlja i da će to uvek moći da kaže. "Bilo je krajnje vreme da to neko kaže", rekao je Vulin i dodao da priča o povratku Srba u Hrvatsku nije nešto što je samo srpska odgovornost.
12.55 - Sirene kojima je danas u podne obeležen Dan žalosti i Dan sećanja na stradale i prognane Srbe, oglasile su se u pojedinim delovima Beograda, ali ne i u centru grada i još nekim krajevima. U beogradskoj Službi za obaveštavanje i uzbunjivanje Beti su rekli da su se danas u podne oglasile "one sirene koje rade" i da će tokom dana ta Služba, od opština, prikupiti precizne podatke o tome koje su sirene radile, a koje nisu.
12.35 - Zaposleni u upravi grada Beograda i njegovo rukovodstvo odali su ispred Starog dvora poštu žrtvama akcije "Oluja" minutom ćutanja. Gradski menadžer Goran Vesić je rekao da su zaposleni u gradskoj upravi i u svim gradskim preduzećima inicirali da se uključe u obeležavanje Dana sećanja na stradale i prognane Srbe. Vesić je rekao da je "ceo grad stao u podne", kao i da su se i vozila gradskog prevoznika zaustavila na minut.
12.22 - U crkvama i hramovina na Kosovu i Metohiji danas je služen parastos nastradalim Srbima u ratovima 90-ih u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, a u podne su se u Kosovskoj Mitrovici oglasile sirene za uzbunu i crkvena zvona. Na taj način i na Kosovu i Metohiji je obeležen Dan sećanja na stradale i prognane Srbe u ratovima 90-ih i obeležen Dan žalosti povodom 20 godina od progona Srba u hrvatskoj vojno-policijskoj akciji "Oluja". Parastos u Crkvci svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici služio je protojerej Staniša Arsić koji je podsetio da su u tim ratovima mnogi pobijeni samo za to što su bili Srbi. "Ovaj dan za čitav srpski narod, za svakog Srbina, za čitavu našu naciju je tužan dan. Na nama je da se molimo Bogu da ne budemo kao što su oni koji su to nama činili", rekao je on i istakao da se danas molimo i za neprijatelje da ih gospod urazumi i da ih odvrati od nasilja nad srpskim narodom.
12.08 - Premijer Srbije Aleksandar Vučić danas u podne minutom ćutanja je odao poštu stradalim i prognanim Srbima. Premijer, koji se nalazi u poseti jugu Srbije, u 12. 00 časova se nalazio na putu Leskovac - Crna Trava, zaustavio, izašao iz automobila i odao poštu stradalim i prognanim Srbima. Poštu su sa premijerom odali i ministar privrede Željko Sertić, gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, kao i članovi delegacije.
12.05 - Srbiji du danas potrebni racionalni, dobri i normalni odnosi sa Hrvatskom, ali Srbija istovremeno neće da se stidi zato što poštuje sopstvene žrtve, poručio je danas premijer Aleksandar Vučić. "Ne razumem ljude koji slave progon stanovništva. Potrebno je šest dana i šest noći samo da se pročita spisak ljudi koji su otišli iz Hrvatske", rekao je on navodeći da ne shvata ni odnos prema Srbima koji postoji sada u Hrvatskoj. Sada, međutim, dodao je, Srbija treba da čini sve što može da sve suze, muke i nedaće našeg naroda pretoči u borbu i energiju za bolju srpsku ekonomiju. "Mi smo naučili i sebe i naše sugrađane da poštuju tuđe žrtve, ali ono što se promenilo i ono što se menja je da nećemo da se stidimo zbog toga što poštujemo sopstvene žrtve, naprotiv poštovaćemo ih nimalo manje nego što poštujemo tuđe", kazao je premijer, primetivši da to govori o novoj snazi Srbije i tome da ranije Srbija sebi nije mogla da dozvoli takve stvari zbog svoje "malene moći, ali i volje političkih elita".
12.00 - Oglasila su se zvona na svim crkvama Srpske pravoslavne crkve i sirene sa signalom za prestanak opasnosti, čime će biti označen minut ćutanja za žrtve ratova od 1991. do 1995. godine.
11.28 - Držani sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović položio je venac na Spomenik žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine. On je, nakon polaganja venca, rekao da je večita borba srpskog naroda za slobodu i da je reč sloboda reč koja opisuje srpski narod. "Već više od 200 godina traje borba srpskog naroda za slobodu, za očuvanje svog identiteta, za svoju budućnost i pokolenja. Već više od 200 godine naši hrabri junaci i heroji nam ugrađuju ono svoje najmilije što imaju i najvrednije, a to je svoj život", rekao je Popović.
11.25 - Predsednik Srbije Tomislav Nikolić ocenio je danas da je Hrvatska vojnom paradom u Zagrebu poručila proteranim Srbima da se ne vraćaju i da ih sve čeka ponovo. "Organizovali su i vojnu paradu. Naravno da paradom nisu obeležili Dan pobede nad fašizmom i nacizmom, Dan pobede nad koncentracionim logorima i genocidom. Kud bi protiv sebe", naveo je predsednik u govoru kojim će se obratiti prisutnima na Akademiji povodom Dana sećanja na stradale i prognane Srbe.
11.23 - Generalna proba proslave stote godišnjice Rečne flotile (RF) Vojske Srbije (VS), održana je danas na Keju žrtava Racije u Novom Sadu, a počela je minutom ćutanja za Srbe poginule pre dve decenije u akciji "Oluja". Pre završnog uvežbavanja svih detalja centralne proslave tog značajnog jubileja VS, koja će biti priređena sutra na tom keju, komandant RF kapetan bojnog broda Andrija Andrić pozvao je postrojene vojnike i starešine i građane da minutom ćutanja odaju počast nastradalim Srbima u "Oluji".
11.20 - Građani su peške krenuli ka Centru Sava, gde će biti održana Memorijalna akademija, na kojoj će govoriti predsednik Srbije Tomislav Nikolić.
11.00 - Na platou ispred crkve Svetog Marka počeo je parastos Srbima stradalim u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Parastos služi patrijarh SPC Irinej, a prisustvuju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta, predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović, komesar za izbeglice Vladimir Cucić, zamenik predesednika Srpskog narodnog veća Saša Milošević, kao i veliki broj građana.
Na početku parastosa predstavnici Udruženja izbeglica i kolonista Alibunar razvili su transparent na kome je pisalo "Oluja = zločin". Pre parastosa građani su palili sveće u priprati, a sa zvučnika su čitana imena ubijenih i nestalih tokom i posle akcije "Oluja".
U 14 sati u Velikoj dvorani Centra Sava, u organizaciji Koalicije udruženja izbeglica, biće održana Memorijalna akademija "Oluja - da se ne zaboravi zločin", na kojoj će biti prikazan film o stradanju Srba i izveden umetnički program. Na Memorijalnoj akademiji, najavljeno je prisustvo predsednika Srbije Tomislava Nikolića, članova Vlade Srbije i Narodne skupštine, ostalih državnih organa, srpskog patrijarha Irineja i brojnih građana.
Pomen stradalima i prognanima u Oluji pred Spomenikom ljudskim pravima u Kanadi
OTAVA - Pred prvim spomenikom u svetu posvećenom ljudskim pravima podignutom u prestonici Kanade danas će biti održan godišnji pomen u znak sećanja na stradale i prognane Srbe iz Hrvatske, piše agencija Beta.
Pomen organizuje lokalno Društvo za zaštitu srpske baštine u čije ime je Otavljanin-doseljenik Stanko Vuleta uputio poziv svim Kanađanima. Poziv su, posredstvom Kanadske parlamentarne pres galerije, primili svi predstavnici medija akreditovani pri parlamentu i vladi Kanade.
U pozivu se naglašava da je pomen "sećanje na izgon više od 600.000 Srba iz Hrvatske koji je kulminirao progonom 250.000 Srba tokom samo dva dana iz njihovih domova u Krajini 1995".
"Pre dvadeset godina hrvatska vojska otpočela je kampanju etničkog čišćenja Srba sa njihove zemlje koja im je u miru pripadala pre pet vekova. Srbi nisu samo prognani iz Hrvatske nego i iz četiri od pet najvećih gradova u Bosni", kaže se dalje u srpskom otavskom pozivu.
"Izgon Srba 1995. bio je samo poslednji korak u hrvatskom planu iz Drugog svetskog rata 'trećinu pobiti, trećinu prognati i trećinu prinudno pokatoličiti' kada je u tzv. NDH pre 74 godine ubijeno milion i po Srba, muškaraca, žena i dece", zaključuje se u pisanom obraćanju Društva za zaštitu srpske baštine u Otavi kanadskim medijima i javnosti.
To Društvo i ranije je, istim povodom, organizovalo slične pomene pred Spomenikom ljudskim pravima u susedstvu Gradske skupštine Otave i u neposrednoj blizini kanadskog parlamenta.
Spomenik, otkriven 1990, posvećen je borbi za osnovna ljudska prava i slobode i na crvenoj mermernoj skulpturi uklesane su reči iz prvog člana Deklaracije UN o ljudskim pravima "Sva ljudska bića rođena su slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima". Na posebnoj spomen-ploči, na oba zvanična jezika u Kanadi, engleskom i francuskom, istaknute su reči "jednakost", "dostojanstvo" i "prava".
