KAD SE DIGNE KUKA I MOTIKA: Ustanci koji su krojili istoriju naše zemlje kroz vekove

1 Kočina krajinaKad je u januaru 1788. godine Austrija ušla u rat s Turskom, Koča Anđelković se istakao hrabrošću i odlučnošću. Sa jednom četom zauzeo je PožarevacU želji da zaštiti svoje interese na Balkanu, Austrija je u 18. veku razvila živu propagandnu i špijunsku delatnost u Srbiji. U zimu 1787. godine od Srba koji su pred Turcima bežali preko Save i Dunava Austrijanci su organizovali posebne dobrovoljačke čete - “frajkore”, i za njih organizovali vojničku obuku.Glavni zapovednik srpskog frajkora bio je aktivni austrijski major Mihailo Mihaljević, a jedan od uglednijih komandanata bio je Radič Petrović, trgovac i avanturista. U njegovoj četi bili su, između ostalih, mladi Karađorđe Petrović i Koča Anđelković iz Panjevca kod Jagodine.Terao Turke do SmederevaPre Austro-turskog rata 1788. godine bio je jedan od najuglednijih trgovaca stokom, i taj ga je posao povezivao sa srpskim trgovcima u Austriji. Koča je s bratom Petrom u julu 1787. godine zbog turskog terora s porodicom prebegao u Kovin u Banatu, gde je dobio praznu kuću i zemlju. Bio je u tročlanom narodnom izaslanstvu koje je te godine išlo u Beč caru Josifu II da ga moli da srpski narod izbavi iz ropstva pod Turcima.Kad je u januaru 1788. Austrija ušla u rat sa Turskom, Koča se istakao hrabrošću i odlučnošću. Komandujući jednom četom, vratio se u u Srbiju i zauzeo Požarevac. Posle tog uspeha oterao je Turke i iz Hasan-pašine Palanke, danas Smederevske Palanke, Batočine i Bagrdana. To mu je donelo ugled i slavu, pa su mu prilazili novi borci i ubrzo je njegova četa postala nekoliko puta brojnija. Jedno vreme imao je čak pet stotina boraca. Oblast koju je oslobodio nazvana je Kočina krajina, a on je nastavio pohod, čak je zauzeo i Kragujevac. Posle toga imao je uz sebe 3.000 boraca.Ali Turcima je snabdevanje Beograda bilo veoma važno i oni su preduzeli jaku ofanzivu da deblokiraju put moravskom dolinom.Zamerali mu na gramzivostiPotom je, nedovoljno pomagan od austrijske vojske, morao je uzmaknuti pred nadmoćnijom turskom snagom. Srpske čete, ostavljene bez ikakve podrške Austrijanaca, za čiji su račun inače ratovale, nisu mogle da zadrže nalet Turaka koje je predvodio vođa beogradskih janičara, surovi Deli Ahmet.Sredinom aprila 1788. uspeo je Deli Ahmet da razbije Koču i da ga natera na povlačenje sve do Požarevca.Odatle se preko Dunava vratio u Kovin. Tu je u njegovoj četi došlo do razdora: borci su mu zamerali na samovolji i prebacivali mu da je gramziv, da plen ne deli ravnopravno.Iz Kovina se u kraj oko Jagodine vratio s manjim brojem boraca, ali su Turci sada bili jači i on nije mogao da ponovi ranije vojničke uspehe.Izvesno vreme štitio je odstupnicu stanovništvu koje je ispred Turaka bežalo ka Dunavu i dalje u Banat, a onda je i sam prešao na banatsku stranu. Oduzeto mu je pravo da samostalno komanduje i uključen je kao oficir u četu drugog komandanta.Izdale ga kukaviceTurska ofanziva nastavljena je i u Banatu, a u njoj je 1791. godine nastradao i Koča Anđelković. On je branio rudarsko mesto Brzasku, pa je, piše Vladimir Ćorović, “izdajom i kukavičlukom nekih vlaških odreda bio opkoljen i zarobljen”. Koču i njegove saborce Turci su nabili na kolac u Tekiji, na srpskoj strani Dunava.

2. Ticanova bunaNa pregovorima su pobunjenici pristali da polože oružje - svi osim nekadašnjeg graničara Teodora Avramovića TicanaPrvi srpski ustanak probudio je nacionalna osećanja ne samo Srba koji su bili pod viševekovnim turskim ropstvom nego i njihovih sunarodnika preko Dunava i Save, na tlu austrijskog carstva. I u njima se probudila želja za slobodom. Tako se desilo da su 3. aprila 1807. Sremci digli bunu protiv plemstva, odgovornog za njihov život u bezmernom siromaštvu.Najveći deo tadašnjeg Srema bio je bio svojina kneževa Odeskalkija. Oni su živeli u Rimu, a vođenje imanjima poveravali su upraviteljima, koji su cedili kmetove.Diglo se 15.000 seljakaUstanak je pokrenuo seoski knez u Vognju Teodor Avramović, koji je pozvao seljake iz Buđanovaca, Brestača, Subotišta, Dobrinaca, Sibača, Petrovca, Bešenova i drugih mesta da “odmah sutra pošalju u Voganj izaslanike i druge ljude pod oružjem”. Sve u svemu, diglo se 15.000 seljaka iz 45 sela. Pošto je Voganju u ravnici i nepodesan za odbranu, pobunjenici su se odmetnuli na Frušku goru, u Vrdnik. Odatle su diplomatski poručili da oni priznaju carsku vlast, ali da se bore protiv bezdušnih spahija. Usledili su napadi na spahijske magacine i imanja, pa su austrijske vojne vlasti zamolile mitropolita Stefana Stratimirovića (1790-1836) da posreduje.Posledice trajale četvrt vekaNa pregovorima u manastiru Ravanica u Vrdniku Stratimirović je seljacima preneo ponudu Beča: opšte pomilovanje, osnivanje posebne komisije za seljačke žalbe i ostavljanje na uživanje već zauzete zemlje - ako odmah polože oružje. Pobunjenici su pristali - svi osim nekadašnjeg graničara Teodora Avramovića Ticana, rodom iz sela Jazak, i njegove čete.On je napustio Vrdnik i otišao dublje na posed kneževa Odeskalkija. Tu je 9. aprila, posle žestoke bitke s carskim vojnicima, uhvaćen i zatvoren u Irigu. Razvalivši rešetke na prozoru pobegao je iz zatvora, ali su ga stigli na Savi, odakle je pokušao da se prebaci u Srbiju. Osuđen je na smrt mučenjem na točku i čerečenjem.Buna je, međutim, sticajem okolnosti ostavila posledice na Vrdnik koje će trajati narednih 25 godina. Kad je mitropolit Startimirović posle pregovora odlazio iz Vrdnika, pobunjeničke straže na izlasku iz sela hicima u vazduh javile su da je prošao. Mitropolit je, međutim, pomislio da su pucali na njega. Prek kakav je bio, došavši u Karlovce, bacio je anatemu, odnosno isključio Vrdnik iz crkvene zajednice. To je značilo da nijedno svešteno lice ne sme nogom da kroči u Vrdnik, a kamoli da obavi neki verski obred ili administrativnu dužnost.U strahu od vampiraJedan hroničar beleži: “Kako su godine prolazile, selo je postalo potpuno odsečeno od ostatka civilizovanog sveta, pa je napuštalo i njegove običaje. Nekrštena deca nisu išla u školu, brakovi nisu sklapani, niti pokojnici sahranjivani, kuće su postajale zapuštene i oronule, jer bačeno prokletstvo povlačilo je i određene ekonomske posledice... Čim bi palo veče, meštani su se zavlačili u trošne domove, štiteći se raznim bajalicama protiv zla koje bi mogli da im nanesu vampiri i vukodlaci.”Tek 1832. godine mitropolit je poslao sveštenika u Vrdnik.

3. Hadži Prodanova buna Glasnik za Miloša Oproštaj pobunjenicima

4. Vučićeva buna

Nemiri Mihailovih pristalica Panika zbog granata Nemiri Mihailovih pristalica Panika zbog granata

5. Timočka buna

Naoružani narod Petodnevna operacija 6. Toplički ustanak Otpor okupatoru Pažnja saveznika Kostu izdali saborci 7. Pobuna Albanaca „Okupacija“ Kosova Klopka u Srbiji Obračun u Drenici